Poslanik i član međuparlamentarnog foruma Srbija-Republika Srpska Milimir Vujadinović oglasio se večeras, povodom dešavanja ispred Rektorata na društvenoj mreži Instagram.
Svaki normalan čovek bi se zamislio oko niza neverovatnih stvari koje posmatra danas ispred rektorata. Zamislite da se npr. u bilo kom pravnom licu, preduzeću, ustanovi, udruženju pa ili čak u nekoj privatnoj kući desi pogibija neke zaposlene mlade devojke ili stanarke, ubistvo ili samoubistvo i po nalogu tužilaštva policija dođe u to preduzeće ili u tu kuću, da istraži slučaj i sve činjenice vezano za to, a onda se par stotina prijatelja vlasnika toga preduzeća ili te kuće, sakupi i ne dopušta da policija uopšte uđe u tu zgradu ili kuću u kojoj se desila ta smrt i da ispita vlasnika i rukovodstvo toga preduzeća sa objašnjenjem da je to uznemiravanje!!
Da li to znači da su u tim objektima moguće pogibije ljudi bez da iko sme i da pita o čemu se radi???Da li to znači da ljudi koji vode te objekte ne smeju biti ni upitani, kako to da im je neko poginuo u zgradama za koje su odgovorni???Da li to znači da ako neko sutra pogine u nekoj kući ili preduzeću, vlasnik te kuće ili toga preduzeća ima potpuno pravo da ne dozvoli ulazak policije bez obzira što se u tom objektu desila nasilna smrt???Na stranu to što su u rektoratu nađena eksplozivna sredstava i oprema za paramilitarne grupe i što se logično postavlja pitanje da li ćemo sutra slati decu na ta mesta da ginu i budu vojnici bolesne želje rektora i pojedinih profesora da se pošto poto domognu poslaničkih i ministarskih fotelja???
Na stranu i to što ostaje pitanje zašto je tužilaštvo danima čekalo da izda nalog za pretres i zašto to nije uradilo odmah nakon smrti devojke, te da li je svesno čekalo da se uklone određeni dokazi???
Bez obzira na sve, zakon je jednak za svakoga i ako se ne primenjuje na rektora i dekane zbog smrti mlade osobe, nema nikakvih objašnjenja da se u budućnosti primenjuje na bilo kome drugome ko se ne daj Bože nađe u sličnoj situaciji! Živela Srbija i nema povlačenja države!
Autor: D.Bošković
