Predsednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić izjavila je danas da je situacija u kojoj se nalazi srpska zajednica u AP KiM ''teška i krhka'' i da su bezbednosni rizici svakodnevni, ističući da se o "tihom egzodusu“ Srba nedovoljno govori u međunarodnim izveštajima.
Na sednici Saveta bezbednosti UN o šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a u četvrtak je ukazano na potrebu pune primene postignutih sporazuma, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština, dok je srpska strana ocenila da izveštaj ne odražava u potpunosti težak položaj srpske zajednice na KiM, a Nikolić je danas ukazala da je bezbednosna situacija na KiM nestabilna i opterećena čestim incidentima.
"Samo tokom 2025. godine zabeleženo je 137 etnički motivisanih napada, a kada se posmatra period od poslednje četiri godine, taj broj prelazi 700'', rekla je Nikolić za Javni servis.
Dodala je da ti podaci ukazuju da su bezbednosni rizici "prisutni na svakom koraku i u svakom trenutku'' što, kako je rekla, dodatno utiče na odluke ljudi da napuste pokrajinu.
Nikolić je, takođe, ukazala da se u izveštaju UNMIK-a nedovoljno govori o iseljavanju Srba koje, kako je ocenila, predstavlja jedan od najozbiljnijih problema.
"Svaka institucionalna pretnja za Srbe predstavlja potencijalni egzodus“, navela je ona i dodala da se osećaj nesigurnosti dodatno produbljuje u situacijama kada se dovode u pitanje osnovna prava i identitet.
Govoreći o sednici Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a, Nikolić je ocenila da su jasno uočljive podele među državama članicama i da jedan deo međunarodne zajednice insistira na poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, dok drugi podržavaju stavove Prištine, uključujući i zahteve za članstvo u UN.
Komentarišući inicijative da se smanji ili ukine UNMIK, Nikolić je ukazala da je prisustvo te misije i dalje neophodno.
"Bez obzira na stavove pojedinih država, činjenica je da bezbednosni i institucionalni uslovi na terenu nisu takvi da bi se uloga UNMIK-a mogla smatrati završenom“, istakla je Nikolić.
Dodala je da Srbija insistira na jačanju uloge te misije, kao i na doslednom poštovanju međunarodnih sporazuma.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, naglasila je da je formiranje Zajednice srpskih opština ključno pitanje u dijalogu i da je za Beograd to ''tema svih tema“, a da se bez konkretnih koraka u tom pravcu ne može očekivati suštinski napredak u dijalogu.
Nikolić je ukazala da je na EU da podstakne Prištinu da započne proces formiranja ZSO jer je, kako je navela, reč o preuzetoj obavezi.
Govoreći o angažmanu specijalnog izaslanika EU za dijalog Petera Sorensena, ocenila je da je njegov pristup donekle drugačiji u odnosu na prethodni period i da otvara prostor za konstruktivnije razgovore.
"Njegova uloga posrednika je drugačija u odnosu na Miroslava Lajčaka i razgovori sa njim deluju konstruktivnije“, navela je Nikolić.
Istakla je da su predstavnici Beograda u razgovorima sa Sorensenom ukazali na neophodnost formiranja ZSO i na jednostrane poteze Prištine koji, kako je ocenila, dodatno otežavaju dijalog.
Ukazala je i na pojačane pritiske sa kojima se suočavaju Srbi na KiM, naročito uoči velikih praznika, uz ocenu da potezi kao što je uklanjanje srpskih zastava u Gračanici dodatno produbljuju osećaj nesigurnosti i ugroženosti.
"Kada vam brane pravo na ime, pismo, zastavu i identitet, onda je jasno u kakvoj se situaciji nalazi jedan narod“, zaključila je Nikolić.
