U autorskom tekstu povodom najave o prenosu posmrtnih ostataka Blagoja Jovovića u Srbiju, Milica Đurđević Stamenkovski upozorila je na opasne pokušaje revizije istorije i relativizacije ustaških zločina. Ona ističe da koordinisani napadi na Jovovića, u kojima se on bez ikakvih dokaza predstavlja kao ratni zločinac, predstavljaju svesno prekrajanje činjenica.
"Ove tvrdnje ne počivaju ni na jednom relevantnom istorijskom izvoru, već na proizvoljnim konstrukcijama i zamenama identiteta. Najupadljiviji primer je pokušaj da se Blagoje Jovović poistoveti sa drugim licem istog prezimena kako bi mu se pripisali događaji u kojima nije učestvovao", navodi Đurđević Stamenkovski.
Odbrana Pavelića kroz napad na Jovovića
Prema njenim rečima, suština hajke koja se vodi u pojedinim medijima mnogo je dublja i opasnija.
"Napad na Blagoja Jovovića u suštini je pokušaj relativizacije odgovornosti Ante Pavelića, vođe ustaškog režima i jednog od najodgovornijih za masovne genocidne zločine u Drugom svetskom ratu. Postavlja se pitanje: kako vrednovati čin atentata na čoveka odgovornog za genocid? Da li je reč o zločinu ili zakasneloj pravdi?", pita se Đurđević Stamenkovski.
Evropski standardi i primer Nemačke
Ona povlači paralelu sa Nemačkom, gde se i danas sa najvišim državnim počastima obeležava godišnjica neuspelog atentata na Adolfa Hitlera koji je izveo Klaus fon Štaufenberg.
"Nemačka te ljude danas ne tretira kao teroriste, već kao simbol otpora zlu. Državnici polažu vence, a njihov čin se tumači kao moralni izbor. Ako je to standard u evropskim društvima, zašto bi pokušaj likvidacije Ante Pavelića bio predmet osude, a ne istorijskog razumevanja?", ističe ona.
Kome smeta zakasnela pravda?
Đurđević Stamenkovski zaključuje da odgovor na pitanje "kome smeta Blagoje Jovović" leži u samoj simbolici njegovog čina.
"Ne smeta on kao pojedinac, već ono što simbolizuje – da pravda, makar i zakasnela, može stići one koji su mislili da su joj zauvek izmakli", zaključuje se u autorskom tekstu.
Autor: D.S.
