Oni koji su danas najglasniji kritičari vlasti po pitanju korupcije, položaja radnika i standarda građana, kao da namerno zaboravljaju da je u periodu njihove vladavine Srbija bila na ivici ponora. Prazna državna kasa, devastirana ekonomija, zatvorene fabrike i stotine hiljada ljudi bez posla – tako bi se ukratko mogao opisati sistem koji su uspostavili upravo oni koji bi danas ponovo da upravljaju našom zemljom.
Foto: TV Pink Printscreen
Srbija se dvehiljaditih godina suočila sa nezapamćenim ekonomskim egzodusom, kada je kroz pljačkašku privatizaciju i sistemsku korupciju stotine hiljada porodica ostalo bez ikakvih primanja. Dok su se tadašnji moćnici otimali o funkcije, industrijski giganti su pretvarani u ruševine, a radnici su kroz štrajkove glađu, očajni i gladni, pokušavali da spasu makar mrvu ljudskog dostojanstva.
Sećanje na ovaj mračni period i danas izaziva opravdan strah i kod najglasnijih kritičara aktuelnog rukovodstva i kako bi zemlja izgledala da oni opet dođu na vlast, među njima je i prof. dr Zoran Stojiljković koji podseća da su posledice te ere neizbrisive.
- Vidite, još uvek pali sećanje na dvehiljadite, na privatizaciju i korupciju kakvi su bili, ali pre svega na zastrašujuću brojku od 450.000 izgubljenih radnih mesta. Ključno je da se to više nikada ne ponovi - izjavio je Stojiljković na jednoj od opozicionih televizija.
Ovaj period nije bio samo ekonomska kriza, već potpuni slom svih vrednosti. Prof. dr Mihajlo Rabrenović naglašava da je tadašnja vlast potpuno ignorisala odgovornost prema narodu.
Foto: TV Pink Printscreen
- Mi smo imali jedan period gde je potpuno izostala odgovornost za upravljanje javnim resursima. To je bila pogubna reforma koja je sprovedena bez ikakvog socijalnog programa. Vi ne možete preko noći ukinuti čitav industrijski sektor i očekivati da će se tržište samo regulisati - ocenjuje Rabrenović.
Dok su se u prestonici sklapali sumnjivi dilovi, unutrašnjost Srbije je bukvalno umirala od gladi. Potresne slike iz tog vremena najbolje simbolizuju radnici poput Halka Društinca iz novopazarske „Iskre“, koji je tokom štrajka glađu uputio vapaj koji niko nije želeo da čuje.
Ekonomski novinar Dušan Stojaković podseća da je cena te „demokratske tranzicije“ bila fatalna.
Foto: TV Pink Printscreen
- Nažalost, cena te tranzicije bila je previsoka za običnog čoveka. Ljudi su ostajali bez hleba, bez nade, bez dostojanstva. Neki su tu cenu, u tom beznađu, platili i svojim životima - ističe Stojaković i dodaje da su se fabrike namerno gurale u stečaj kako bi se pojedinci obogatili.
Na ovaj model sistemske pljačke godinama je uzaludno upozoravala Verica Barać. Ona je tada direktno optuživala vrh države za saučesništvo.
- Ovde se radi o sistemskoj korupciji gde su zakoni pisani tako da omoguće pljačku. Mi smo podnosili izveštaje, ali reakcije nadležnih institucija jednostavno nije bilo - reči su koje i danas odzvanjaju kao optužnica protiv bivšeg režima.
Tek bolni rezovi i potpuna konsolidacija javnih finansija u poslednjih nekoliko godina uspeli su da spreče totalni krah koji je bio spreman. Danas, Srbija umesto zatvorenih kapija i gladnih radnika ima stabilan privredni rast i poverenje svetskih investitora, što je, prema rečima stručnjaka, bio jedini način da se zemlja digne iz pepela u koji su je gurnuli dvehiljaditih.
— Silvana (@Silvana71376830) 21. април 2026.
Autor: D.S.
