Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ranije je upozorio da bi zbog nemira na Bliskom istoku mogla da zavlada svetska ekonomska kriza, a ta upozorenja su se ispostavila kao tačna.
Cene đubriva i goriva rastu, dok je politički odgovor Evrope za sada prilično mlak. Pravi udar na džep građana mogao bi da se oseti tek sa narednom žetvom, javlja Politico.
Više od dva meseca od početka rata sa Iranom, sukob se još nije ozbiljnije odrazio na cene u prodavnicama. Trgovinski gigant Carrefour tvrdi da nije menjao cene, a isto poručuje i nemački diskontni lanac Aldi.
Ali to neće dugo trajati.
Rat u Persijskom zalivu do viših cena hrane vodi kroz tri spora koraka. Gas postaje đubrivo. Đubrivo hrani useve. Usevi postaju hrana. Svaki od tih procesa traje nedeljama, dok ceo ciklus traje mesecima.
– Većina hrane koja se trenutno nalazi na policama proizvedena je uz pomoć sirovina koje su kupljene ili ugovorene pre nego što je kriza u potpunosti eskalirala – rekao je Dejvid Labord, direktor Odeljenja za agrarnu ekonomiju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
– Trenutna stabilnost je pitanje tajminga, a ne otpornosti sistema.
Evropa proizvodi sopstveno azotno đubrivo, ali ga pravi od uvoznog gasa. Kada poremećaji u Zalivu podignu cenu gasa, poskupljuje i evropsko đubrivo.
Od trenutka kada je Iran, kao odgovor na američko-izraelske udare, zatvorio Ormuski moreuz – ključni pomorski prolaz – cene gasa porasle su za 59 odsto, dok su neka đubriva poskupela i do 50 procenata. U Nemačkoj se urea, najtrgovanije đubrivo na svetu, sada prodaje za oko 550 evra po toni, dok je pre rata koštala oko 370 evra.
Građani će najpre osetiti rast cena goriva, već krajem leta. Poskupljenje hrane uslediće kasnije.
Prolećna sezona je pokrivena. Jesenja nije.
Evropski poljoprivrednici imali su sreće kada je reč o prolećnoj setvi, jer je većina nabavila đubrivo pre početka rata na Bliskom istoku. Međutim, ta prednost sada nestaje, pošto farmeri naručuju đubrivo za jesenju setvu po znatno višim cenama.
Iako je cena pšenice ostala gotovo ista, troškovi đubriva naglo su porasli, zbog čega pojedini proizvođači smanjuju upotrebu azota ili prelaze na kulture koje zahtevaju manje đubriva. To bi moglo da dovede do manjih prinosa tokom 2027. godine i dodatnog rasta cena hrane.
Najveće probleme imaju zemlje koje zavise od uvoza đubriva, poput Irske, dok švedski farmeri procenjuju da ih je rat već koštao oko 160 miliona evra.
Evropska komisija pokušava da ublaži posledice energetske krize, ali problem dodatno komplikuje evropska taksa na uvoz đubriva, poznata kao CBAM. Dok Italija i Francuska traže njeno ukidanje, Poljska i Nemačka žele da ostane na snazi.
Posledice se već osećaju i u SAD, gde farmeri upozoravaju da ne mogu da priušte dovoljne količine đubriva. Na globalnom nivou dodatni problem predstavljaju kineska ograničenja izvoza fosfatnog đubriva i rast rizika od nestašice hrane.
Ujedinjene nacije upozoravaju da bi, ukoliko rat potraje, još 45 miliona ljudi moglo da se suoči sa ozbiljnom nesigurnošću u snabdevanju hranom.
Autor: Pink.rs
