Srpska prestonica dobija najmoderniji i najbezbedniji metro, vozovi su u kapsuli, a upravlja se iz komandne sobe u Makišu, rekao je gradski menadžer koji je govorio o kapitalnim projektima u Beogradu.
Beograd je oduvek bio centrana tačka balkanskog regiona, a sa direktnim letovima u nekoliko gradova Amerike i Kine danas je i vazdušni centar jugoistočne Evrope. Ove godine srpska prestonica ulazi u novu fazu kapitalnih infrastrukturnih projekta koji će naš grad smestiti na mapu metropola ovog dela sveta.
Gradski menadžer Miroslav Čučković ispričao je za Kurir šta nas sve očekuje u narednom periodu i kako će se Beograd bukvalno menjati pred našim očima.
Kada počinje izgradnja beogradskog metroa i kako će izgledati?
- Prvi put u svojoj istoriji Srbija i Beograd su pod vođstvom Aleksandra Vučića spremni su tehnički, politički i finansijski za izgradnju metroa. Da bismo skratili vreme kopanja tunela za metro u Kini su napravljenje dve mašine "krtice" koje su projektovane specijalno za beogradski metro i koje će kopati 16 kilometara tunela. One će biti postavljene na dve pozicije - jedna kreće iz Makiša, a druga od Pančevačkog mosta da bi se srele na Sajmu. Metro će se kopati na različlitim dubinama "pliće" stanice biće na 20, a dublje na 40 metara pod zemljom. Razlog je sama topografija Beograda i njegova prožetost instalacijama. Da bi sve bilo kako valja bilo je potrebno uraditi 26.000 istražnih bušotina i geoloških analiza da bi profil "krtica" bio urađen specijalno za Beograd. Noževi i čelo koji probiju tunel rađeni su na osnovu analiza najeminentniji inženjeri koji su izgradili metroe širom sveta.
Na koji način funkcionišu "krtice"?
- "Krtica" je jedan voz od 130 metara dužine koji ima nekoliko segmenata u sebi. Prečnik je 9 i po metara i kad čelo udari u prvi sloj zemljišta i probije ga, sediment koji se kopa izlazi kroz male vagončiće iz same mašine, kipuje se na kamione i odvozi. Nakon toga sledeći segment mašine postavlja čeličnu oplatu, potom betonažu, pa vi u suštini kad mašina završi posao imate potpuno izbetoniran tunel i spreman za polaganje šina. Kada "krtica" uđe u zemlju i krene da kopa tunel ona može da iskopa oko 10 metara dnevno u zavisnosti od same strukture zemljišta.
Tri miliona kubika zemlje
Šta će biti sa zemljom koja se bude iskopala za tunel metroa?
- S obzirom da je će se za metro iskopati oko tri miliona kubika zemlje i sedimenta koji može da se iskoristi za druge namene, mi smo pristupili izradi studije i dobili smo saglasnost Vlade Srbije da se taj sediment iskoristi za neke građevinske poduhvate u Beogradu. Najbliži smo odluci da se ta zemlja iskoristi za podizanje nasipa na Savi i Dunavu. Takođe, neophodno je izdizadnje zemljišta na podruičju Velikog sela za potrebe izgradnje kolektora za otpadne vode - rekao je Čučković.
Kako izgleda kopanje metro stanica?
- Na ovom potezu imaćemo 16 metro stanica koje kopa druga mašina u obliku kvadra, olimpijskih dimenzija 100 puta 50 metara, dubine kolika je ta stanica. Nakon što se završi sa iskopavanjem i betoniranjem ulaze majstori za fine radove, a metro stanice će biti kao mini tržni centri. Istovremeno dok se kopaju tuneli, Alstop renomirana kompanija iz Francuske proizvodi najsavremenije metropolis vozove za beogradski metro.
Kakav nivo bezbednosti će imati metro?
- Beogradski metro će biti jedan od najsavremenijih i najbezbednijih na svetu. Vozovi su potpuno u kapsuli i nemaju vozača već se upravlja iz komandne sobe u Makišu. Putnici nemaju nikavog dodira sa prugom i sve je potpuno automatizovano. Kada voz uđe i stane na stanicu otvara se prvo stakleni deo kapsule, potom vrata samog voza vi uđete ili izađete, nakon čega se zatvaraju vrata i staklena kapsula koja odvaja ljude od rupe u kojoj je pruga. Nakon što sve bude završeno kreće testiranje. U Kataru je testiranje metroa trajalo šest meseci, u Rijadu čak dve godine. To je izazovan proces koji je pod strogim nadzorom Dojče bana (Deutsche Bahn) državne železnice Nemačke. Proverava se svaki detalja kako bi se obeubedila potpuna bezbednog ljudi toliko duboko pod zemljom i funkcionisanje ovog vida prevoza. Ovo testiranje će trajati koliko stručnjaci procene da treba da traje.
Koliko će izgradnja metroa uticati na život Beograđana i saobraćaj?
- Imaćemo tri krizne tačke - prva će biti prostor Palilule gde ćemo imati četiri velika gradilišta: metro stanica, izgradnja tunela i zatvaranje bulevara Despota Stefana, dva velika privatna gradilišta (Dorćol rezidens i Deltin kompleks) a 2027. počinje i rekonstrukcija Pančevačkog mosta tačnije onog, suvog dela nad zemljom koji je prilaz konstrukciji. Napravili smo analizu i plan u kom danu ćemo imati najveći broj kamiona i mašina koje treba tu da prođu. Napravili smo plan za alternativne saobraćajnice i okretnice za prolazak privatnih automobila i javnog prevoza.
Koja je druga krizna tačka?
- Biće to Vodovodska ulica u Žarkovu koja se potpuno zatvara već ovog leta, a morali smo da obezbedimo alternativne pravce za stanovnike Julinog brda i okolnih ulica da bi ljudi mogli da stignu na posao, deca u školu ili vrtić. Alternativni pravci će biti Zmajevačka i Makiška ulica, potom pravac pored nekadašnjeg centra Đelmaš i dole izlaz na Milorada Jovanovića kod Ateksa. To nam je ulazno-izlazna strategija za dve godine dok budu trajali radovi. Prepakivaćemo linije javnog gradskog prevoza, pa ako budemo morali zbog uskih ulica da izbacimo autobuse obezbedićemo kombi prevoz, biće više vozila kako bi putnici mogli da se prevezu.
A treća?
- Treća krizna tačka biće ugao Požeške i Blagoja Parovića ulice koja vodi ka Košutnjaku. Pravi se analiza koliko će taj pojas biti suženiji nego što je danas s obzirom na to da je ta raskrsnica jako važna. Građani će biti blagovremeno obavešeteni o svim radovima kako bi mogli da se prilagode. Ovi radovi treba da budu shvaćeni kao velika korist za sve nas, dok će metro značajno olakšati funkcinisanje Beograđanja u svakom smislu.
Za eksproprijaciju isplaćeno 6 milijardi dinara
- Mi smo isplatili više od 6 milijardi dinara svima onima koji su se našli trasi prve linije metroa i na mestima metro stanica. To su bila zemljišta, dvorišta, kuće, zgrade, poslovni objekti, pijace... Samo za malu benzinsku stanicu na Banovom Bradu smo isplatili NIS -u 540 miliona dinara. Trudili smo se da sve bude fer i nemamo nikakve pritužbe, iako smo raselili stotine ljudi sa trase budućeg metroa - naglasio je gradski menadžer Čučković.
Kako će izgledati radovi u drugim delovima grada posebno u centru?
- Pored ovih kriznih tačaka imamo još nekoliko punktova kojima ćemo se baviti. Prva je Veliki park na Banovom Brdu, čiji deo ćemo morati da uzmemo za metro stanicu, ali ćemo napraviti potpuno novi prostor parka na području iznad stanice. Park se neće biti zatvaran tokom radova osim tog dela gde će se kopati za stanicu, a čak i spomenik ćemo izmestiti 20 metara višlje na brdo. Mostarska petlja će imati ograničenje tramvajskog koridora u jednom trenutku, a alternativa će biti tramvajska trasa preko novog Srpskog mosta (na mestu starog Savskog mosta) kada budemo morali da zatvorimo saobraćaj u jednom delu Savske ulice. Trg Republike i Bajloniji su problematični zato što su u centru grada iako nikome ne smetamo. Znam da građanima neće biti lako, ali hajde da metro bude naš zajednički cilj i ujedinjenje, jer sve se radi za dobrobit građana i Beograđana.
Ulaganje u predgrađe
- Trudimo se da predgrađe i prigradske opštine postanu početak, a ne kraj Beograd. Građani Lazarevaca, Mladenovca, Barajeva, Sopota, Obrenovca imaju besplatni prevoz i 1.400 potpuno novih autobusa. Lazarevac i Barajevo dobijaju 30 novih kompozicija nadzemne železnice za BG voz. Kupili smo 32 voza za metro odnosno podzemnu železnicu, 30 novih vozova za nadzemnu železnicu odnosno BG voz i 9 novih garnitura (prva stiže već u novembru) za trasu centar Beograda- aerodrom-Zemun polje- Nacionalni stadion i produžetak te pruge ka Obrenovcu. Lazarevac i Obrenovac su dobili na 10.000 kvadrata najsavremenije pijace sa podzemnim garažama i rashladnim vitrinama kao što su u Barseloni ili Budimpešti. Radi se na vodovodu, zređenju obala, izgradnji šetališta, trudimo se da ne zapostavimo ni jedan deo grada, pa ni prigradske opštine - naglasio je Čučković.
EXPO je najavljen kao istorijska razvojna šansa za Srbiju, šta Beograđani dobijaju nakon izložbe?
- To je prostor na kome će biti beogradski Sajam građen moderno za naredni vek. Ima parking od 11.000 mesta, infrastrukturu i napojne kapacitete, modernu elektranu koja će da hladi i greje, stambeni kompleks sa 1. 500 stanova, da stambeno tkivo izađe iz centra grada, da sačuvamo svaki kvadratni metar zelene površine u gradu. Sa gradskom železnicom koja se gradi i direktnom vezom aerodroma i centra grada imaćemo dodatno rastrećenja saobraćajnih gužvi. Imaćemo kompleks Nacionalnog stadiona koji će biti mesto za sportska događanja sa odlicnim kapacitetima. Gradimo tri nova bulevara, uređuje se priobalje, pešačke i biciklističke zone, sve to ostaje i nakon izložbe. Biće izgrađen panoramski točak na novobeogradskoj strani prečnika 80 metara, sa 40 klimatizovanih kapsula, a dobijamo i pešačko-biciklistički, sa vidikovcima. To će biti most na kojem se ne žuri, namenjen za uživanje porodica i zaljubljenih parova. To je odgovor na pitanje šta ja kao običan gradanim Beograda imam od EXPO-a - zaključio je gradski menadžer Miroslav Čučković.
Autor: D.Bošković
