Analiza Darka Obradovića: Može li se preživeti raskid sa Kremljom?

Završeni su izbori u Jermeniji. Pobedu su odnele patriotske proevropske snage, kojima su alternativa bile proruske opcije. Opcija okupljena oko Društvenog ugovora ponudila je nezavisnu Jermeniju sa mogućnošću da bira svoja partnerstva. Vodeće opozicione snage kandidovale su opciju podređenosti Rusiji u zamenu za regionalnu izolaciju. Pobedila je opcija koja je uvažavala savremene geopolitičke okolnosti

U prvom redu, u Jerevanu ne postoje iluzije o ruskom strateškom neuspehu u Ukrajini koji će doprineti padu ruske vojne, ekonomske i meke moći. U samo nekoliko meseci Jermeniju su posetili američki potpredsednik Vens, državni sekretar Marko Rubio, kao i 40 lidera u okviru Evropske političke zajednice. Makron, fon der Lajen, Košta, Karni i mnogi drugi lideri od Baltika do Crnog mora, od Ukrajine do Atlantika, pružili su političku i konkretnu podršku Jerevanu.

Gnevna Moskva je započela akcije na nekoliko frontova. Po dobro oprobanom receptu energetske ucene i zaustavljanja isporuka gasa, jermenski proizvodi poput voća, povrća, konjaka, vode i cveća doživeli suzabranu uvoza u Rusiju.

Odgovor Evropske unije bio je odlučan: najpre je Litvanija preuzela deo proizvoda, za njom je došla Holandija, i, kako stvari stoje, Jermenija je preko noći pronašla alternativno tržište. Sa Amerikancima su postignuti sporazumi o izgradnji nove nuklearne elektrane, pristupilo se sporazumu o strateškim sirovinama (Jermenija je bogata rudama), a ugovorena je i izgradnja američkog data centra vrednog pola milijarde dolara. Sve to se desilo za samo nekoliko meseci, i to naočigled Putinovih trupa stacioniranih u 105. vojnoj bazi na jermenskoj teritoriji. Ova vojna baza u gradu Gjumriju broji oko 4.000 vojnika.

Zavere, atentati i dezinformacije bili su i ostali veoma aktivni protiv jermenske suverene politike. Uz pomoć timova za borbu protiv hibridnih dejstava iz Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i evropske misije, zaštićen je integritet protoka informacija. Nažalost, dug je put pred Jermenijom i Putinov „ukrajinski scenario“ još uvek visi kao zlokobna senka. Neposredno pred održavanje izbora, Putin je promenio zakon po kome ruska vojska može da interveniše u inostranstvu radi zaštite ruskih državljana. Onih sa ruskim pasošima u Jermeniji nije malo, a oni uzimaju aktivno učešće u podrivačkim akcijama. I tajkuni su upregnuti kako bi doprineli ruskim ciljevima.

Slučaj Jermenije je iz mnogo razloga važan za Srbiju. U prvom redu, Srbija je, kao i Jermenija nekada, korisnik ruske međunarodne podrške. Do skora je bila i korisnik ruske vojne opreme. I što je najvažnije, zavisna je od ruskih energenata. Slomom u Gorskom Karabahu Jermenija je shvatila da Kremlj nije pouzdan saveznik i da nikada nije bio zainteresovan za trajno rešenje problema, već za održavanje bezbednosnih napetosti.

Srbija bi mogla da se ugleda na daleko slabiju Jermeniju i iskorači u pravcukonačnog potpisivanja ključnih sporazuma sa SAD po pitanju nuklearne energije, strateških sirovina i data centara, čemu treba pridružiti i saradnju u vojnoj industriji. Jerevan je ipak bliže Rusiji nego Srbija, a srpska privreda nije zavisna od izvoza u Rusiju. Naš izvoz je manji od pola milijarde evra i svake godine taj iznos drastično opada. Talačka kriza koja traje sa NIS Gaspromnjeftom uništava našu ekonomiju. Rusijaočigledno neće ni za duplo veći novac da prihvati srpsku ponudu za otkup.

Američki planovi za Zapadni Balkan su više nego jasni – nikad više zavisnost od ruskih energenata. Ciljevi SAD i Evrope po pitanju Srbije i Zapadnog Balkana su komplementarni. Rusija je opcija koja je sama sebe isključila iz srpskih planova. Koliko raste nervoza u Kremlju pokazuju rezultati monitoringa koji smo sproveli, a reč je o stotinama izjava upućenih Srbiji. Nisu sve konstruktivne, već su duboko preteće. Onošto ove izjave ne čini nimalo kreativnim ni posebnim jeste to što su potpuno istovetne onima koje su nekada upućivane Ukrajini, a danas Srbiji, Jermeniji i Moldaviji.

Izjave u kojima je Moskva pretila Srbiji ekonomskim posledicama u 2022. godini činile su 10% udela u svim ruskim saopštenjima, a tokom prve polovine 2026. godine udeo takvih izjava je 55,6%. Moskva je u potpunosti prešla na model ogoljene transakcione diplomatije, gde se pretnje uvođenjem viza, gubitkom privilegovanih cena gasa iucenjivanjem preko vlasničke strukture NIS-a koriste kao primarno i gotovo jedino preostalo sredstvo za zadržavanje Srbije izvan zapadnog geopolitičkog bloka.

Autor: Pink.rs