Da priča o navodnoj upotrebi zvučnog topa 15. marta koja je proizašla iz blokaderskog tabora zapravo nema konačnu potvrdu pokazuje i najnovija analiza britanskog "Telegrafa" koji upozorava da dosadašnje istrage nisu dokazale ove optužbe i da je priča postala deo šire političke i medijske polarizacije.
Kako su istakli, iako se priča o zvučnom topu idealno uklapala u blokaderski narativ, u stvarnosti do danas nijedan sud, nijedan organ, niti bila koja istraga nije utvrdila i potvrdila da je zvučno oružje zaista upotrebljeno.
"Čak je i Evropski sud za ljudska prava izričito naglasio da ne zauzima stav o tome da li je takvo oružje zaista korišćeno 15. marta", piše Telegraf.
"Srpsko tužilaštvo pokrenulo je istragu na osnovu dokumenata zaplenjenih na Univerzitetu u Beogradu tokom istrage drugog slučaja. Ti dokumenti, kako se navodi, pokazuju da su dva meseca pre protesta 15. marta vođene diskusije o zvučnom topu. Prema navodima tužilaštva, učesnici su čak razgovarali o političkom uticaju koji bi takav incident imao na međunarodnom planu, uključujući procenu da bi izazvao masovnu reakciju iz Brisela", navodi dalje Telegraf.
"Drugim rečima, privid prekomerne upotrebe sile, koji bi izazvao međunarodnu osudu, više bi koristio nego štetio ciljevima demonstranata. Prema tužilaštvu, namera učesnika bila je da simuliraju upotrebu zvučnog topa od strane državnih organa kako bi izazvali paniku u javnosti i strah među građanima, što bi na kraju proizvelo dovoljan pritisak iz inostranstva i haos u zemlji da dovede do pada demokratski izabrane vlasti", ističu.
Predstavnici studenata, koji izgleda ne osporavaju autentičnost tih dokumenata, tvrde da se oni odnose na raniji protest. Moguće je da su potpuno u pravu. A moguće je i da se na kraju pokaže da ti dokumenti ne dokazuju ništa.
Ali upravo je to suština.
Postojanje različitih mogućih objašnjenja trebalo bi da podstakne oprez, a ne sigurnost u zaključke. Umesto toga, veliki deo komentara o Srbiji pokazao je suprotnu tendenciju – optužbe su predstavljane kao činjenice.
To nije samo srpski problem. On odražava širu zapadnu sklonost da se svetska politika deli na heroje i negativce. Podrazumeva se da su demonstranti na strani vrline, pa se svaka optužba protiv vlasti smatra verodostojnom. Vučić se prikazuje kao autoritarni lider, pa se svako njegovo negiranje unapred odbacuje kao propaganda. U takvom pristupu ne ostaje gotovo nimalo prostora za složenost.
Britanski portal dotakao se i navodne "afere Safari".
"Poslednjih meseci neki Vučićevi protivnici pokušavali su da ga povežu sa senzacionalističkim optužbama poznatim kao Sarajevo safari, prema kojima su bogati stranci navodno plaćali da pucaju na civile tokom opsade Sarajeva. Te tvrdnje osporili su bivši britanski vojnici koji su služili u Sarajevu, od kojih su neki "snajperski turizam" nazvali urbanom legendom i doveli u pitanje njegovu logističku izvodljivost. pak, te optužbe dospele su na naslovne strane širom Evrope i ponavljane su sa zapanjujućom sigurnošću. Prošle nedelje italijanski tužioci koji istražuju taj slučaj priznali su da su dokazi kojima za sada raspolažu uglavnom posredni i nedovoljni za pokretanje sudskog postupka. Taj slučaj podseća da intenzitet optužbe ne govori ništa o njenoj istinitosti", piše Telegraf.
Kako dalje kažu, Srbija se nalazi u izuzetno složenoj geopolitičkoj poziciji, balansirajući odnose sa Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama, dok istovremeno nastoji da očuva regionalnu stabilnost i ekonomski rast. Pod Vučićevim vođstvom zemlja je privukla značajne strane investicije, modernizovala infrastrukturu i ostvarila jedan od najboljih rezultata privrednog rasta na Balkanu. Milioni građana Srbije nastavljaju da podržavaju Vučića ne zato što su žrtve lažne svesti, već zato što veruju da on nudi stabilnost u sve nestabilnijem svetu.
"To zaslužuje priznanje, čak i od njegovih kritičara."
Ako su prvobitne optužbe o upotrebi zvučnog oružja zasluživale sve naslovne strane, onda su isto tako zasluživale istragu, a ne trenutnu osudu. A ako novi dokazi otvaraju ozbiljna pitanja o dotadašnjem narativu, i oni zaslužuju jednako istaknuto mesto u javnosti.
Verodostojnost ne zavisi od toga da li ste uvek u pravu, već od spremnosti da promenite zaključke kada činjenice postanu složenije.
Kako su istakli "svi oni koji su požurili sa presudom trebalo bi, ukoliko se pokaže da su pogrešili, da imaju dovoljno skromnosti da to i priznaju".
Autor: Iva Besarabić
