Kraj vladavine Zagorke Dolovac srpskim tužilaštvom sve je bliži, a kadrovski potezi koji se poslednjih nedelja povlače unutar tužilaštva sve više liče na pokušaj da zadrži uticaj i nakon odlaska.
Osim toga, najnovije kandidature onih koji su godinama važili za njene najbliže saradnike ostavljaju utisak šahovski osmišljene strategije čiji je cilj da i posle silaska sa funkcije na ključnim mestima ostanu ljudi sposobni da joj obezbede političku i institucionalnu zaštitu.
Pitanje je samo da li su ti ljudi zaista kandidati za najviše funkcije ili pioni u poslednjoj kadrovskoj partiji Zagorke Dolovac, spremni da, ukoliko to bude neophodno, budu žrtvovani kako bi ona obezbedila što povoljniju poziciju za vreme nakon odlaska iz Vrhovnog javnog tužilaštva.
Nakon rekordnih šesnaest godina stolovanja na čelu vrhovnog javnog tužilaštva, Zagorki Dolovac sledeće godine ističe poslednji mandat. Po svemu sudeći, to će biti i poslednja godina.
Istovremeno blokaderske propagandne platforme kojima je iz senke došaptavala članke kojima su održavali njenu, ali i poziciju njenih najbližih saradnika, sada pažnju javnosti pokušavaju da usmere isključivo na kandidaturu glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića za Vrhovno javno tužilaštvo.
Međutim, gotovo neprimećeno prolaze druge mnogo bitnije činjenice, da su za najvažnije funkcije u srpskom tužilaštvu konkurisali upravo kadrovi koji se godinama smatraju najbližim krugu Zagorke Dolovac.
Najveću pažnju privlači kandidatura Ivane Pomoriški, koja je istovremeno konkurisala i za mesto javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i za mesto u Vrhovnom javnom tužilaštvu.
U pravosudnim krugovima ovakva situacija ocenjuje se kao presedan, jer se istovremeno konkuriše za dve od najznačajnijih funkcija u tužilačkom sistemu i to sa pozicije nižeg tužilaštva, u ovom slučaju osnovnog tužioca.
Pomoriški je u žižu javnosti dospela kao jedna od najbližih saradnica Zagorke Dolovac.
Njena biografija gotovo da liči na filmski scenario. Od predsednice Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine i autonomašice koja je svojevremeno pretila paljenjem srpskih sudova, zahvaljujući svom svekru Branislavu Pomoriškom, bliskom Bojanu Pajtiću i Nenadu Čanku, stigla je do mesta jedne od najmlađih rukovodilaca tužilaštva u Srbiji.
Nakon što je imenovana za glavnu javnu tužiteljku Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu, ubrzo je napredovala na mesto glavne javne tužiteljke Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Da njene autonomaške veze nikada nisu prekinute, u prilog govori i činjenica da su njene partijske kolege, poput Marinike Tepić i Aleksandra Olenika, često u svojim rukama imali poverljiva dokumenta, za koja su mnogi sumnjali da potiču baš iz njenog tužilaštva.
Krajem oktobra prošle godine, pripadnici UKP ušli su u Treće osnovno javno tužilaštvo, gde se i dalje vodi istraga povodom curenja informacija u vezi sa osetljivim slučajevima.
Osim toga, Pomoriški se proteklih dve godine jasno stavila na raspolaganje blokaderskom pokretu, i poput Borisla Majlata bivšeg šefa posebnog odeljenja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu za visokotehnološki kriminal, odbijala da vodi postupke protiv onih koji su svesno učestvovali u napadima na državu.
Istovremeno, za javnog tužioca JTOK-a nedavno je izabran Boris Majlat, nekadašnji rukovodilac Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Majlat je na obe pozicije došao preko Zagorke Dolovac.
Bez ikakvog iskustva, ali sa debelom pozadinom, blizak prijatelj i Ivani Pomoriški, Majlat je prvo konkurisao za člana u Visokom savetu tužilaštva, međutim nakon fijska, Dolovac mu je kao znak lojalnosti izboksovala poziciju u JTOK-u.
Za vreme Majlatovog šefovanja Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, odeljenje je potpuno izgubilo autoritet. Dok su pretnje, uvrede i visokotehnološki kriminal bujali, Majlat je pripadnike blokaderskog pokreta po pravilu štitio, njihove pretnje i pozive na nasilje svodeći na „slobodu govora“, čime je praktično obesmislio postojanje institucije koja je upravo zbog takvih dela i osnovana. No, imajući u vidu dosadanji rad Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, Majlat će se u ovaj Bermudski trougao izgubljenih slučajeva u potpunosti uklopiti.
Za Vrhovno javno tužilaštvo konkurisao i predsednik Izborne komisije Visokog saveta tužilaštva Nebojša Popović. Upravo je prošle sedmice Upravni sud poništio odluku Izborne komisije kojom je bila odbačena kandidatura javnog tužioca Nikole Uskokovića, utvrdivši da je komisija postupala nezakonito, što je ozbiljno dovelo u pitanje kredibilitet njenog rada, a pre svega njegovog predsednika Nebojšu Popovića.
Na listi kandidata nalazi se i Ljuba Đorđević, koga deo javnosti prepoznaje kao jednog od tužilaca koji je javno podržavao blokaderski pokret. Međutim, pored toga, Đorđević se više puta dovodio u vezi sa izvesnim Nenadom Kovačem, u podzemnim krugovima poznatijim kao "Neša Roming". Izvori iz pravosuđa navodili su da je Đorđević kum Neše Rominga i da je to jedan od razloga zašto istrage protiv Kovača i dalje stoje u fioci.
Iako je glavni tužilac Prvog OJT Ljubivoje Đorđević na funkciji već petnaest godina, tačno koliko i Zagorka Dolovac, javnost i dalje ne zna gde je diplomirao jer je pre više od decenije odbio da pokaže dokaz o obrazovanju pozivajući se na privatnost. Ovakvo skrivanje podataka, posebno jer je imenovan u vreme Demokratske stranke kada su počele prve afere sa lažnim diplomama, baca dugu senku sumnje na njegov čitav profesionalni put.
Prema informacijama iz pravosudnih krugova, Zorica Stojšić, čuvena kao desna ruka vrhovne tužiteljke, planirala je ide u penziju, međutim, navodno je, na insistiranje same Dolovac, ostala u Vrhovnom javnom tužilaštvu kako bi se do okončanja njenog mandata očuvala postojeća struktura upravljanja.
Naredni izbori u tužilaštvu neće odlučiti samo ko će zauzeti najvažnije funkcije, već i da li će Zagorka Dolovac uspeti da sačuva uticaj kada više ne bude na čelu sistema koji je godinama gradila. Upravo zato mnogi aktuelni konkurs vide kao poslednje veliko kadrovsko pozicioniranje pre promene na vrhu tužilačke organizacije.
Međutim, kandidati treba da znaju jednu važnu stvar, a to je da ako Dolovac proceni da je cena sopstvene budućnosti žrtvovanje najbližih saradnika, istorija institucija pokazuje da lojalnost retko predstavlja garanciju zaštite. Kada se vodi borba za opstanak, pioni su uvek prvi na udaru.
Autor: A.A.
