U Luksemburgu otkaz zbog političkih objava, u Srbiji ni blokada škole ne znači gubitak poslaфатима Куртић - ФОТО (Друштвене мреже)
Učiteljica poreklom iz Bosne i Hercegovine Fatima Kurtić dobila je otkaz u osnovnoj školi u Luksemburgu zbog objava na društvenim mrežama u kojima je podržavala Palestince i kritikovala postupke Izraela u Pojasu Gaze.
Prema informacijama koje je preneo N1, Ministarstvo prosvete Luksemburga ocenilo je da su pojedine njene objave antisemitske i nespojive sa obavezama javnog službenika. Kurtićeva je odbacila takve kvalifikacije, tvrdeći da nije napadala Jevreje ili judaizam, već politiku izraelske vlade i stradanje civila u Gazi.
Ona je navela da je sa posla udaljena u oktobru prošle godine, iako političke stavove, prema sopstvenim tvrdnjama, nije unosila u učionicu. Posle otkaza organizovani su protesti učenika, roditelja i njenih pristalica, koji su zatražili da bude vraćena na posao.
Slučaj iz Luksemburga, međutim, pokazuje koliko je stvarnost u pojedinim državama Evropske unije udaljena od slike koja se u delu medija i političke javnosti stvara o Srbiji i navodnoj diktaturi Aleksandra Vučića.
Dok je prosvetna radnica u Luksemburgu ostala bez posla zbog sadržaja koji je delila van radnog vremena, u Srbiji su tokom školske 2024/2025. godine pojedini nastavnici i profesori mesecima obustavljali nastavu, učestvovali u blokadama škola i podržavali proteste koji su vremenom dobili nedvosmisleno politički karakter.
Zbog prekida rada u osnovnim i srednjim školama Vlada Srbije morala je da zatraži izmenu školskog kalendara i organizovanje nadoknade nastave, kako bi učenici mogli da završe predviđeni nastavni program. U pojedinim školama časovi su bili skraćeni, dok je u drugima nastava bila potpuno obustavljena.
Uprkos tome, zaposleni na neodređeno vreme nisu mogli da budu otpušteni jednom političkom ili administrativnom odlukom. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da se odgovornost nastavnika utvrđuje u disciplinskom postupku, tokom kojeg zaposleni ima pravo da se izjasni, bude saslušan, iznese odbranu i uloži žalbu.
Prestanak radnog odnosa predviđen je kao jedna od mogućih mera za teže povrede radne obaveze, ali tek nakon utvrđivanja činjenica i sprovođenja zakonom određene procedure. Drugim rečima, čak ni višednevno neopravdano odsustvovanje, nesavesno obavljanje poslova ili onemogućavanje prava učenika ne proizvode politički dekret o otkazu, već zahtevaju postupak i odluku nadležnih organa škole.
Kada je tadašnji premijer Miloš Vučević početkom 2025. godine najavio da će nastavnici koji krše zakon snositi posledice, upravo je predsednik Aleksandar Vučić javno poručio da se ne slaže sa politikom masovnog kažnjavanja i da prednost treba dati razgovorima, a ne disciplinskim merama.
Čak su i odluke da se pojedinim nastavnicima zaposlenim na određeno vreme ne produže ugovori u medijima kritički nastrojenim prema vlasti predstavljane kao „odmazda” i progon politički nepodobnih. Istovremeno, isti medijski krugovi evropske institucije neretko predstavljaju kao nedodirljiv uzor slobode i demokratije.
Slučaj Fatime Kurtić nesumnjivo zaslužuje pravno razjašnjenje, kao i odgovor na pitanje gde prestaje sloboda izražavanja, a počinje odgovornost javnog službenika. Ipak, on istovremeno razotkriva očigledan paradoks.
U evropskom Luksemburgu političke objave van radnog mesta mogu da dovedu do gubitka posla. U Srbiji, koja se svakodnevno optužuje za autoritarizam, nastavnici su mogli da obustavljaju nastavu, blokiraju škole i učestvuju u protestima protiv vlasti, a da država ipak nije mogla da im uruči otkaz bez pojedinačnog disciplinskog postupka i prava na žalbu.
Toliko o diktaturi u Srbiji i besprekornim evropskim standardima.
