Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Početak strateškog dijaloga Srbije i SAD je tačka preokreta za srpsku geopolitičku poziciju. Sam podatak da je prošao skoro vek i po bez ovog statusa ide u prilog važnosti ovog procesa. Delovalo je potpuno neprirodno da Srbija nema strateško partnerstvo sa SAD uvažavajući realnost, prošlost i budućnost. Treba biti iskren pa reći da se aktivno radilo na urušavanju savezništva sa SAD. U današnjim okolnostima partnerstvo sa SAD znači nacionalnu, energetsku, tehnološku i ekonomsku bezbednost. Srbija je pouzdan partner Amerike. Ali ta vrata mi moramo sami otvoriti, privući pažnju na sebe i biti spremni da budemo odlučni. Nije više moguće i Amerika, i Kina, ili, Amerika i Rusija, ali je moguće Evropska unija i Amerika. Odnos prema strateškom dijalogu treba zasnivati na geopolitičkim realnostima, potrebama građana i viziji gde vidimo Srbiju u narednih 100 godina.
Šta donosi strateško partnerstvo sa SAD, u prvom redu sistemski okvir poslovanja, razvoja i potrage za srećom, kako kaže američki ustav, inače najstariji i najdugovečniji Ustav na svetu. Za razliku od drugih partnera koji su zainteresovani isključivo za prisustvo i kontrolu, SAD donose sistem, a ne samo transakcioni odnos. Kada su SAD u prvoj trampovoj adminsitraciji upozoravale Srbiju na energetske ranjivosti i opasnosti od kineske 5G mreže, ovo drugo je uvaženo, a ono prvo je ignorisano. Danas je Srbija energetski ugrožena zbog ruskog monopola u snabdevanju gasom. Rusko vlasništvo u NIS-u pokazalo se kao opasnost za ceo naš sistem. Sve ovo se jednom rečju naziva geopolitički rizik kome je Srbija izložena. Partnerstvom sa SAD i Evropskom unijom Srbija se ne izlaže geopolitičkim rizicima. Naprotiv jača svoju autnomiju, a zadržava pravo vođenja multivektorske spoljne politike. Multivektorski pristup primenjuju i SAD i EU, ali to nije isto što i neutralnost, ili političko povezivanje sa Komunističkom partijom Kine.
Strateški dijalog Srbije i SAD dolazi u trenutku kada je predsednik Tramp oslobodio obaveštajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju na kinesko podrivačko delovanje protiv njega, ali i američkog sistema. Srpski ministar Marko Đurić učestvovao je na konferenciji povodom levičarskog političkog ekstremizma i terorizma, čime je Srbija iskazala solidarnost sa SAD kada je reč o akcijama KP Kine. Podsetiću, Srbija je članica koalicije za čistu 5G mrežu, anti-ISIS koalicije, ali nije članica alijanse za strateške sirovine, FORGE inicijative i PAX Silica. Mislim da nema razloga da Srbija ne pristupi i ovim američkim inicijativama.
U danima pred nama verujem da ćemo dobiti više detalja od osnovnih crta dogovora u Vašingtonu. Jedno je sigurno, Srbija je prihvatila američku energetsku strategiju za region. Pred nama su mogućnosti da postanemo energetski hab regiona koji će spajati trgovinske i energetske koridore. Glasovi koji dopiru do mene ukazuju da je bilo reči i o nabavci američke vojne opreme u cilju podizanja interoperabilnosti. Uzdamo se da će američka strana odobriti ovu aktivnost.
Istovremeno, već dugo je prisutna američka zainteresovanost za ulaganje u sektor namenske industrije Srbije. Američki kapital dovodi do transfera tehnologija i povećanja kapaciteta. Dobar primer je saradnja Izraela sa SAD, gde dolazi do jedinstvenog spoja intelektualne svojine – inovacija, iskustva i proizvodnje. Moratorijum koji je na snazi za izvoz takođe je važna osnova odnosa sa Amerikom.
Ostaje nerazjašnjeno zbog čega se pravdamo Kremlju, umesto da od njih tražimo da nam polože račune šta donose u naše partnerstvo. Za sada od Rusije imamo samo probleme: sankcionisan NIS, moratorijum, propagandu, a možda i još ponešto iza kulisa. Iz zajedničke izjave nakon sastanka vidimo snažnu posvećenost odbrani i bezbednosti. Od ove teme ne treba bežati, već treba privlačiti američki kapital i kompanije u sektor odbrane. I nimalo ne treba imati obzira prema tome šta o tome misle oni koji su sami sebe diskvalifikovali na pitanju NIS-a. Rusija nema pravo veta na to kako će Srbija birati svoju budućnost. Amerika kandiduje viziju budućnosti sa kojom se identifikuje većina građana Srbije i ovu priliku treba hrabrim odlukama iskoristiti. Naročito u svetlu globalnih promena, mislim da Srbija ima težinu da odbrani svoj multivektorski pristup, čvrsto usidrena na Zapadu.
