U javnosti su se pojavili ozbiljni navodi koji otvaraju pitanje da li doktor Dejan Hristov, zaposlen u Institutu „Niška Banja“, prostor državne zdravstvene ustanove koristi za promociju sopstvene knjige i ostvarivanje privatnog poslovnog interesa. Na panou unutar Instituta, prema dostupnim informacijama, postavljen je promotivni flajer za knjigu „O srcu (mom i vašem)“, uz poruku: „Knjiga koju bi vaš kardiolog voleo da ste pročitali“.
Upravo ta poruka posebno privlači pažnju, jer se nalazi pred pacijentima koji se u ovoj ustanovi leče od infarkta, teških srčanih oboljenja i oporavljaju od ozbiljnih operacija. Kada lekar poručuje da bi voleo da pacijent pročita njegovu knjigu, nameće se pitanje da li je reč o zdravstvenom savetu ili o sugestiji da bi knjigu trebalo kupiti.
Da li se bolesnim ljudima, koji zavise od procene, preporuka i odluka kardiologa, na ovaj način šalje poruka da bi trebalo da plate i proizvod lekara zaposlenog u ustanovi u kojoj se leče?
Kada se ovakva formulacija pojavi na panou državne zdravstvene ustanove, teško je posmatrati je kao običnu reklamu. Pacijent je može doživeti kao preporuku medicinskog autoriteta, pa čak i kao nešto što se od njega očekuje tokom lečenja.
— Silvana (@Silvana71376830) 28. јул 2026.
Zbog toga se nameće pitanje na koje javnost zaslužuje jasan odgovor: da li je pano državne zdravstvene ustanove postao prostor za promociju privatnog proizvoda jednog od zaposlenih i ko je takvu promociju odobrio?
Čak i ukoliko pacijentima nije izričito rečeno da knjigu moraju da kupe, promocija privatnog izdanja lekara unutar ustanove u kojoj se oni leče može da stvori osećaj neprijatnosti, obaveze ili prikrivenog pritiska.
To je posebno osetljivo kada proizvod promoviše osoba čijem stručnom mišljenju i medicinskim odlukama pacijenti moraju da veruju. U takvoj situaciji teško je zanemariti neravnopravan odnos između lekara i bolesnog čoveka koji se nalazi u strahu za sopstveno zdravlje.
Dodatnu pažnju izaziva činjenica da je reč o doktoru koji javno kritikuje državu i njene institucije, dok istovremeno radi u državnoj ustanovi i, prema navodima koji su se pojavili, upravo njen prostor koristi za promociju proizvoda od kojeg može imati ličnu korist.
Da li je knjiga pacijentima samo predstavljena ili im je nuđena na prodaju? Da li je na flajeru bila istaknuta cena ili način kupovine? Da li su za promociju korišćeni prostor, pano, zaposleni ili drugi resursi državne zdravstvene ustanove?
I najvažnije - da li su pacijenti mogli da ignorišu ovu ponudu bez osećaja da se od njih očekuje da podrže lekara koji radi u ustanovi u kojoj se leče?
Pacijenti nisu kupci niti publika za razvoj privatnog biznisa. To su ljudi koji se nalaze u jednom od najosetljivijih trenutaka svog života, zabrinuti za zdravlje i često potpuno zavisni od odluka medicinskog osoblja.
Upravo zato svako povezivanje lečenja u državnoj ustanovi sa ličnom promocijom ili mogućom zaradom zaposlenog lekara mora biti potpuno transparentno, opravdano i odobreno u skladu sa pravilima ustanove.
Nadležne institucije trebalo bi hitno da utvrde sve okolnosti ovog slučaja: ko je postavio flajer, ko je odobrio promociju, koliko dugo je promotivni materijal stajao na panou, da li je knjiga prodavana pacijentima i da li je autor na bilo koji način ostvarivao zaradu koristeći pristup bolesnicima državne ustanove.
Institut „Niška Banja“ i dr Dejan Hristov trebalo bi da odgovore na ova pitanja i objasne da li je reč o zdravstveno-edukativnoj aktivnosti ili o reklamiranju privatnog proizvoda među ljudima koji su došli da se leče.
Dok odgovori ne stignu, ostaje ozbiljno pitanje: da li lekar, dok kritikuje državu i njene institucije, pano državne bolnice i njene pacijente koristi za promociju sopstvenog posla?
Autor: D.S.
