'NE POSTOJE SRBIJANCI, BOSANSKI ILI HRVATSKI SRBI - MI SMO SVI SRBI' Predsednik Vučić i Dodik u poseti manastiru Rmanj

Predsednik na prijemu kod vladike Sergija

Vučić kaže da ima tremu, i da će prvi put obići malu kuću koju je njegov otac obnovio u Čipuljićima.

- Poneo sam nešto malo knjiga. A ako mi možemo da pomognemo ovde nešto, recite nam - kazao je Vučić.

Predsednik je rekao da ima razlike između zemlje i države, ali da je teško čuvati zemlju bez države.

- Zato kada se neko ljuti na Srbe sa KiM, samo kažem neka odu dole da žive. Naše je da pomognemo. Da nam nema ovakvih svetinja ne bi nam ni to malo ljudi opstalo. Ceo nam se narod oko crkve okupio - kazao je Vučić.

Predsednik kaže da će ispasti nefer prema Glamoču, pošto neće stići da poseti to mesto, ali je zamolio vladiku da tamošnji Srbi pošalju listu šta tačno država može da pomogne.

Obilazak porte i konaka manastira Rmanj

Predsednik Vučić je sa domaćinima potom izašao u portu manastira, gde je vladika Sergije izlagao istorijat ove svetinje.

- Moja porodica je pomogla, a država je pomogla baš mnogo. Država je mnogo uložila, ali to je naša dužnost. Privatno koliko smo mogli mi smo donosili, to je malo i nedovoljno, ali ovo može država da radi. Pogledajte kako je trpezarija urađena, stvarno je divno - istakao je Vučić.

Naše je da pomažemo crkvu, ovde naš narod ne opstaje lako, kazao je predsednik.

- Hrvati su ove četiri opštine tražili za sebe, zato su dubinski uzeli da to pripadne livanjskom kantonu... A ovde nikada nije bilo Hrvata, manje od 1 procenta. To se zbivalo sve ranije, znaju to Srbi. Srbi su ovde snažni, kao i na Kosovu i Metohiji, gde se i danas suprotstavljaju teroru. I svet ćuti na stradanje pravoslavnih hrišćana, zato što su to sami zamesili 1999, 2006. i 2008. godine. Ničija, pa ni ovih što nam terorišu narod na Kosovu, nije do zore gorela - istakao je Vučić.

Važno je da mi ekonomski jačamo i da se zapošljavamo, ne trebaju nam ratovi, mi ćemo to pameću i novcem da vratimo, istakao je Vučić.

Predsednik ističe da je sramota da neko govori loše o vladikama i patrijarhu, i dodaje da nažalost takvih ljudi ima.

- Ja ću u utorak da govorim nešto otvorenije, pa i o tome. Ali ću govoriti i o onima koji se zalažu za policentrično srpstvo, gde ćemo mi da budemo Srbijanci, neki bosanski Srbi, i tako dalje. O svemu tome ću da pričam, videćete i moj odnos prema RS, i prema njemu. Ja neću da se mešam u dnevnu politiku, ali ću da govorim o prethodnih 15 godina. I govoriću o tome šta smo uradili, šta je to što nismo, šta je moguće a šta nije. Ali mi Srbi moramo dobro i pažljivo da sagledamo šta je naš posao, da lepo živimo sa drugima, ali da čuvamo svoj interes. Ne možete vi da koristite kao etnonim Srbijanci. Ne zovemo mi Hrvate Hrvatijanci. Hoćete Sulejmana Ugljanina da zovete Suljo Srbijanac? Ne, nego hoćete da govorite posprdno o Srbima. Ne postoje bosanski ili hrvatski Srbi, postoje samo Srbi. I svi smo Srbi. I nema razlike između vladike Sergija, oca Slaviše, Mileta, mene... Mi smo samo Srbi, i ništa više i ništa manje od toga - istakao je Vučić.

Vučić je rekao da će biti upućeno upozorenje raznim vladama i medijima u regionu, i da možemo i mi tako da označavamo druge zajednice u našoj zemlji.

Predsednik stigao u manastir Rmanj

Predsednik Vučić i Milorad Dodik stigli su u manastir Rmanj, gde su ih pozdravila crkvena zvona. Vladika Sergije je blagoslovio predsednika, a zatim su ušli u manastirsku crkvu. 

- Ovaj dan će ući u istoriju ne samo ove svetinje, nego cele srpske Krajine. Poštovani predsedniče, gospodine Vučiću, naročito sam danas blagodaran što je na ovo sveto tlo kročio prvi među Srbima, predsednik Srbije, naše matice i zaštitnice. Došli ste u manastir koji ne bi bio obnovljen da nije bilo vaše pomoći - rekao je vladika Sergije.

Vladika dodaje da Vučić nije samo predsednik, već brat i prijatelj. On se obratio i Miloradu Dodiku, i zahvalio mu što je našao vremena da podrži manastir i da ga poseti.

Vučić je istakao da je država u Petrovcu pomogla po pitanju dvora i zemlje, i da je u sam manastir uloženo mnogo.

- Ako su u pitanju pare to ćemo da rešimo. Ovo je veoma važno za naš narod u Bihaćko-petrovačkoj eparhiji. Moramo i Drvar da sačuvamo, to zato što držimo Yumco. Ovde najviše gubimo, ali moraš da držiš narod, žene moraju da rade. Da nema toga ne bi bilo nijedne kafane, nijedne prodavnice - kazao je predsednik.

Vučić kaže da je važno da ljudi rade, i da moramo da se snađemo oko toga.

- To znači da ljudi mogu da ostanu i opstanu. Mnogo ste ovo lepo sredili vladiko - kazao je predsednik vladici Sergiju.

Predsednik kaže da su Srbi izgubili vlast u Petrovcu, iako su većina, i to zbog međusobnih svađa.

- Tako su nas srpske svađe koštale vlasti u još jednom mestu. Tako se partijski potukli... - kazao je on, na šta je Dodik istakao da se zajednica konsolidovala u Petrovcu.

Vučić dodaje da će se videti sutra i prekosutra da tamo gde nema crkve, nema ništa.

- Ko će u Janju i Šipovu da nam oprosti da nema crkve. Ko će u Čipuljiću da bude - zapitao je predsednik.

Na pitanje šta mu kažu ljudi iz ovih krajeva, predsednik ističe da traže posao, i da su uplašeni zbog svega.

- Videćete sutra na Kupresu sela naša, videćete skretanje za Vukovsko, tamo je i spomenik za borce Republike Srpske i stradale civile. I to staraca što ćete videti, svi su u crnini, nikada crninu nisu skinuli. U Vukovskom niko nije ostao, sve je pobijeno, u Čipuljiću gde smo imali 4000 Srba, nema ih 30. Ali da budem iskren, ima takvih mesta gde su i oni živeli, a sada ih ima neuporedivo manje. Rat je doneo svima nesreću - rekao je on.

Predsednik Vučić je kako lično tako i preko Vlade Republike Srbije učestvovao u velikoj istorijskoj obnovi manastira Rmnja koji je osveštan 2024. godine.

Manastir Rmanj u Martin Brodu, posvećen Svetom Nikolaju Mirlikijskom, jedan je od najznačajnijih pravoslavnih manastira u ovom delu Bosne i Hercegovine. Podignut je 1443. godine, a tokom vekova više puta je rušen, paljen i obnavljan, dok je krajem poslednjeg rata bio teško devastiran. Obnovljeni hram Svetog Nikolaja Čudotvorca osveštao je patrijarh srpski Porfirije u septembru 2024. godine.

Smešten na tromeđi Like, Dalmacije i Bosne, manastir Rmanj već više od 580 godina čuva duhovno, istorijsko i kulturno nasleđe srpskog naroda. Episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije ovu svetinju opisao je kao istorijski biser i neprocenjivo blago, ističući da je upravo njen položaj doprineo tome da opstane kroz vekove i sačuva svoj značaj.

Autor: A.A.