Istakli su da je pravo naroda na samoopredeljenje jedno od vodećih načela za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti Harvardski autori: Visoki predstavnik nema pravo da donosi zakone u BiH.
Visoki predstavnik u BiH nikada nije bio ovlašćen da donosi zakone, ni prema Povelji UN, ni po Ustavu BiH niti prema ostalim pravnim dokumentima koji priznaju pravo na samoopredeljenje, pa su stoga ništavni svi akti koje je nametao pozivajući se na takozvana bonska ovlaštenja, navodi se u tekstu čiji su autori Džozef Šmic i Brajan Kenedi sa američkog Univerziteta Harvard.
U radu objavljenom u naučnom časopisu "Harvardov žurnal prava i međunarodne politike", kao prvi primer nelegitimnosti zakonodavnih ovlašćenja visokog predstavnika navodi se Član jedan Povelje UN, koji definiše pravo na samoopredeljenje kao osnovno načelo demokratskog društva, prenosi danas RTRS.
"Pravo naroda na samoopredeljenje jedno je od vodećih načela za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti. Osnovno načelo samoopredeljenja u svakom društvu zasnovanom na vladavini prava jeste da zakone mogu donositi isključivo oni koji su za to ovlašćeni", navodi se u Povelji UN koju su citirali autori.
U radu se povlači jasna paralela između člana 3a Ustava BiH i desetog amandmana na Ustava SAD, koji ne pominju izričito načelo supsidijarnosti, ali ga suštinski ugrađuju.
U Ustavu BiH, usvojenom kao Aneks četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma, izričito se kaže da "sve vladine funkcije i ovlaštenja, koja ovim ustavom nisu izričito dodeljena institucijama BiH, pripadaju entitetima", prenosi Tanjug.
Autori navode da je Ugovorom o EU iz 2007. godine propisano da, u skladu sa načelom supsidijarnosti, u oblastima koje nisu u isključivoj nadležnosti Unije, ona deluje samo ako članice ne mogu ostvariti ciljeve ili to ne mogu da učine u dovoljnoj meri.
Uzimajući u obzir sve primere iz ustava i pravnih dokumenata, autori su došli do zaključka da visoki predstavnik nije vrhovna vlast u BiH i da su ništavni svi zakoni koje je doneo pozivajući se na takozvana bonska ovlaštenja, budući da mu potpisnice Dejtonskog sporazuma nikada nisu prenele zakonodavna ovlašćenja.
Prema stavu autora, zasnovanom na iznesenim činjenicama, prvi čovek OHR-a bi, u skladu sa načelom supsidijarnosti, trebalo sam da prihvati Mišljenje Ustavnopravne komisije Parlamentarne skupštine BiH od 13. februara ove godine, prema kojem nema ustavnu nadležnost da donosi zakone.
Autori napominju da bi jedno od rešenja moglo da bude da Ustavni sud BiH ili Evropski sud za ljudska prava donesu formalnu odluku kojom bi utvrdili da visoki predstavnik "nema ustavnu nadležnost da donosi zakone" i da su bonska ovlaštenja iz 1997. godine, na kojima su zasnovani ti "zakoni", ništavna kao da nikada nisu ni postojala.
"Još jedno rešenje u vezi sa bonskim ovlaštenjima moglo bi da bude da ovlašćeni predstavnici Srbije i Hrvatske izdaju zajedničku izjavu kojom bi potvrdili svoju saglasnost sa Mišljenjem Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH", smatraju autori sa Univerziteta Harvard.
U tekstu se ocenjuje da je, nakon imenovanja Luisa Krišoka za vršioca dužnosti visokog predstavnika, došlo vreme da se tiranska bonska ovlašćenja na osnovu kojih su donesene stotine "akata prividnog zakonodavstva" proglase ništavnim od početka.
"Kada se to dogodi, narodi u BiH moći će sami da odlučuju o svojoj budućnosti, a Amerikanci će moći da investiraju u prijateljsku evropsku zemlju. Što je najvažnije, ako predsednik SAD Donald Tramp uzvrati podršku koju je više puta dobijao od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Amerika će u BiH, u globalnoj konkurenciji za važne strateške resurse, imati prijatelja i partnera", navodi se u zaključku naučnog rada.
Autor: D.B.
