'REBALANSOM BUDŽETA 24,12 MILIJARDI DINARA DODATNO USMERENO GRAĐANIMA' Đurđević Stamenkovski za Pink: Roditeljima negovateljima od oktobra naknada 65.000 dinara

Govoreći o rebalansu budžeta Đurđević Stamenkovski istakla je da postoje dva osnovna razloga za dodatna izdvajanja - nastavak investicija i pomoć građanima.

- Mislim da bi bilo potpuno korektno, u najmanju ruku, i transparentno, i u skladu sa našim principima, da građanima objasnimo zbog čega smo zatražili rebalansom dodatnih 24,12 milijardi na postojeći budžet našeg Ministarstva koji je iznosio preko 238 milijardi. Mislim da to pokazuje da država Srbija usmerava sredstva ka socijalnoj sigurnosti i vodi računa o svim svojim građanima, naročito u oblasti zaštite porodice, dece, roditeljstva i, naravno, boračke populacije, kao i onih koji su socijalno ugroženi, i koji su u potrebi da koriste prava iz oblasti socijalne zaštite - rekla je ministarka.

Ona je navela da će najveći deo dodatnih sredstava, čak 19,3 milijarde dinara, biti usmeren za isplatu prava iz oblasti zaštite porodice i dece.

- Najveći deo tih sredstava, dakle 19,3 milijarde dinara, biće usmereno za isplatu prava iz oblasti zaštite porodice i dece. Tu imamo korisnike dečijeg dodatka, imamo korisnike novčane socijalne pomoći, imamo naknade za hraniteljstvo - rekla je Đurđević Stamenkovski.

Kako je istakla, dodatna sredstva obezbeđena su i za hraniteljske porodice, s obzirom na to da je postojeći budžet za tu namenu iznosio više od četiri milijarde dinara.

- S obzirom na to da je predviđeni budžet bio preko 4 milijarde dinara, zatražili smo dodatnih 600 miliona dinara, kako bismo isplatili sve naknade za hraniteljstvo, koje nam je jako važno - rekla je ona.

Ministarka je objasnila da hraniteljstvo ima poseban značaj za decu koja ostanu bez zaštite svoje biološke porodice.

- Jer se dešava da kada dete ostane bez zaštite iz različitih okolnosti svoje biološke porodice, svojih bioloških roditelja, odnosno primarne porodice bioloških roditelja, ono jedan deo svog života i detinjstva provodi u hraniteljskoj porodici, jer je to mera koja njemu daje veći stepen sigurnosti nego da se dete nalazi u ustanovama. Dakle, praktično se to pojavljuje kao alternativa porodici iz koje je zbog različitih okolnosti dete bilo prinuđeno da je napusti ili ostavljeno - navela je Đurđević Stamenkovski.

Ona je naglasila da je važno promovisati hraniteljstvo i pozivati građane da postanu hranitelji.

- I mislim da je jako važno da promovišemo hraniteljstvo u Srbiji i da pozivamo ljude da budu hranitelji, jer je to jedna duga tradicija u našem narodu, danas je ona plaćena, hranitelji imaju naknade, imaju uplatu poreza i doprinosa - rekla je ministarka.

Govoreći o roditeljskom dodatku, Đurđević Stamenkovski rekla je da su dodatna sredstva zatražena zbog većih izdvajanja tokom ove godine.

- Zatim, zatražili smo sredstva za roditeljski dodatak, s obzirom na to da smo ove godine za prvih šest meseci imali veće izdvajanje nego prethodne godine. Dakle, 5,5 milijardi dinara je ove godine više isplaćeno za roditeljski dodatak - navela je ona.

Prema njenim rečima, razlog za veća izdvajanja je i veći broj rođenih beba.

- A zašto? Zato što se rodilo 877 beba više nego u prethodnoj godini, što pokazuje da ipak mere daju neke rezultate i da ohrabruju majke i očeve širom Srbije da proširuju svoje porodice. I to je mnogo lepa vest - rekla je Đurđević Stamenkovski.

Ona je dodala da očekuje da će do kraja godine za roditeljski dodatak biti isplaćeno 10 milijardi dinara više nego prethodne godine.

- Svakog jutra, svakog dana započinje upravo sa takvim vestima, jer je to suština i to je smisao celokupne naše borbe na različitim poljima. I mislim da ovi podaci, kao mali koraci, će dugoročno napraviti veliku razliku, jer mi očekujemo da ćemo do kraja godine isplatiti 10 milijardi dinara više za roditeljski dodatak nego što je to bio slučaj prethodne godine, a kao što rekoh razlog je veći broj novorođenčadi - rekla je ministarka.

Više od dve milijarde dinara za boračku populaciju

Đurđević Stamenkovski navela je da je rebalansom zatraženo i više od dve milijarde dinara za isplatu prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite.

- Zatim, zatražili smo dodatna sredstva, preko 2 milijarde dinara, za isplatu prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite - rekla je ona.

Govoreći o broju registrovanih boraca, ministarka je navela da ih danas ima 107.000, dok ih je, kako je rekla, kada je preuzela resor bilo 82.000.

- Zato što će borci, kao populacija koja je značajna u našoj zemlji, mi na današnji dan imamo 107.000 registrovanih boraca, kada sam ja postala ministar u ovom resoru, bilo ih je 82.000. Dakle, čisto da razumemo na koji način raste ta populacija, ona, naravno, postoji u našem društvu, ali nije bila registrovana. Ljudi nisu odlazili da se registruju, nisu imali dovoljno informacija, nisu imali podsticaje za tu registraciju. Danas su oni obuhvaćeni različitim pravima i imaju ambiciju više, motiv više da se registruju - rekla je Đurđević Stamenkovski.

Kako je dodala, broj registrovanih boraca povećao se nakon najave jednokratne podrške u iznosu od 10.000 dinara.

- Dakle, mi smo od 2025. godine i nekoliko meseci više je proteklo, sa 82.000 smo došli do 107.000 registrovanih boraca. Nakon što je najavljena podrška borcima u iznosu od 10.000 dinara za svakog registrovanog borca prve, druge i treće kategorije, taj broj je dodatno porastao, zato što boračka populacija prepoznaje da je obuhvaćena različitim davanjima, u ovom slučaju jednokratnim davanjima - navela je ministarka.

Ona je govorila i o korisnicima boračkog dodatka.

- Korisnici boračkog dodatka, to su ona lica koja su navršila 60 godina, nisu imala staž, nemaju imovinu, dakle, nalaze se u jednoj vrsti dodatne potrebe. Oni koriste borački dodatak i oni će sada dobiti jednokratnu pomoć od 25.000 dinara, baš kao i korisnici novčane socijalne pomoći i korisnici dečijeg dodatka, koji se takođe isplaćuje iz našeg ministarstva - rekla je Đurđević Stamenkovski.

Naglasila je da ne želi da se razgovor o merama države svede samo na brojke.

- Ja ne želim da ovaj razgovor svedemo na brojke. Iako su brojke dobra ilustracija državnih davanja, ali treba u svakom času da imamo svest da govorimo o ljudima, da govorimo o položaju porodica, da govorimo o statusu deteta, o ugledu boraca, dakle, onih koji su nam tu decu i branili i krčili put slobodi, kako bi ta deca odrastala u nekim boljim okolnostima - rekla je ministarka.

"Ne da nisu bili ispoštovani, nego su bili oklevetani i poniženi"

Govoreći o položaju boraca, Đurđević Stamenkovski rekla je da su oni, prema njenim rečima, u prethodnom periodu bili ne samo zanemareni već i poniženi.

- Ne da nisu bili ispoštovani, nego oni su bili oklevetani i poniženi - rekla je ona.

Ministarka je potom govorila o značaju rebalansa i naglasila da dodatna sredstva nisu namenjena potrebama samog ministarstva, već direktno građanima.

- Sredstva će otići građanima. Dakle, mi kao Ministarstvo nismo potraživali sredstva za neke naše potrebe u samom Ministarstvu, u smislu dogradnje određenih sistema, niti bilo šta što se odnosi na potrebe koje neće biti direktno usmerene ka građanima. Dakle, rebalans je doneo sredstva direktno građanima Srbije - rekla je Đurđević Stamenkovski i dodala:

- I mislim da je to važna vest, da je narod na prvom mestu, odnosno da je interes građana apsolutni prioritet - dodala je.

Roditeljima negovateljima 65.000 dinara mesečno

Posebno je istakla da su rebalansom obezbeđena sredstva za novo pravo - pravo roditelja negovatelja, koje je uvedeno ove godine.

- Naročito je važno da istaknem da smo rebalansom zatražili sredstva za novo pravo koje smo uveli ove 2026. godine, a u pitanju su prava roditelja negovatelja, obezbedili smo rebalansom 591 milion, dakle, više od pola milijarde dinara, kako bismo svim roditeljima koji se budu prijavili prvog oktobra i nakon toga stekli status roditelja negovatelja, isplatili mesečnu naknadu u iznosu od 65.000 dinara, plus uplatu poreza i doprinosa. To je nova vest i to je važna vest - rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, roditeljima će od 1. oktobra biti omogućena i elektronska prijava.

- Omogućili smo da u Srbiji postoji elektronski način prijave od prvog oktobra, kako bismo olakšali sve te administrativne procedure i smanjili utrošak vremena, ali će moći da se prijave i neposredno centrima za socijalni rad, da predaju potrebnu dokumentaciju - navela je Đurđević Stamenkovski.

Ona je istakla da će država sama pribavljati podatke koje može da preuzme iz drugih sistema.

- Sve ono što država može, elektronskim putem, žargonski rečeno, da povuče iz drugih sistema kao dokaz o, ne znam, njihovom prebivalištu, iz baza MUP-a podaci i tako dalje, država će to činiti bez naloga roditeljima samim da oni to dokazuju, jer smo želeli da u potpunosti pojednostavimo ovu proceduru - rekla je ona.

Objasnila je i proceduru nakon predaje dokumentacije.

- Kada se kompletira dokumentacija, dakle, kada roditelj dođe, kompletira dokumentaciju, nakon toga nastupa rok od 15 dana, kada su centri za socijalni rad dužni da nakon 15 dana odgovore na zahtev, potvrde rešenjem status roditelja negovatelja i nakon toga potpisuje se ugovor sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, jer mi smo želeli da roditelje nakon 1. oktobra, kada se budu prijavili, ne izložimo nekom dodatnom čekanju, tako da mi očekujemo u oktobru već prve ugovore sa roditeljima negovateljima - rekla je ministarka.

"Ne možemo da gajimo mržnju prema bilo kome"

Đurđević Stamenkovski osvrnula se i na kritike opozicije u vezi sa pravima boraca i jednokratnom pomoći, navodeći da je u zakonu jasno definisano ko ostvaruje pravo.

- Da se pokrene cela mašinerija. Bilo je nekih komentara iz opozicionih krugova, koliko će roditelji čekati, sve jako lepo piše, ali vidite, ne čitaju svi - rekla je ona.

Govoreći o jednokratnoj pomoći, navela je da broj korisnika nije moguće unapred fiksirati.

- Čak je ona pomenula kako mi nismo naveli u zakonu o jednokratnoj pomoći broj lica koji će ostvariti pravo. Pa kako vi možete, a jasno stoji u članu, da je pročitala, sva lica koja se nalaze u službenoj evidenciji do 25.8. će ostvariti pravo na jednokratnu pomoć. Aj, to je živa materija, ljudi se registruju. U ovom času, dok smo mi ovde, neko je stekao pravo, neko ga izgubio. Do 25.8. ljudi su, neki borci su nam, nažalost, preminuli. Dakle, to je nešto što ne možete vi, nije to fiksni broj, koji se ne promenjuje, ili, pa, vi kažete, stojimo i za te i te cifre. Dakle, dali smo ljudima mogućnost da dokažu svoje pravo, ili, na primer, da se registruju kao pripadnici boračke populacije - rekla je Đurđević Stamenkovski.

U nastavku razgovora ministarka je govorila o položaju srpskog naroda, istorijskim događajima i odnosu prema srpskim žrtvama, posebno se osvrćući na Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku, ratove devedesetih i stradanja Srba.

- Želim sada da istaknem ono što mislim da je jako važno, danas, za ceo srpski narod, ma gde se on nalazio. Mi smo, prethodnih decenija, bili narod kome je namenjena sudbina stuba srama. Narod koji je bio osuđen na to da se stalno izvinjava, i da se posipa pepelom, i da se oseća kao krivac za sve ono što se dogodilo, i da kao krivac uđe u 21. vek - rekla je ona.

Dodala je da takav odnos prema jednom narodu utiče i na njegova prava.

- Kada vi nekog uveravate da je kriv za raspad države, kada mu namećete odgovornost za zločin, za bilo kakav vid nepočinstava, vi ga samim tim lišavate prava da on bilo šta traži za ostvarenje svojih interesa. Vi ste krivi i vi nemate prava da se žalite. Protiv vas je dozvoljena svaka nepravda, otimačina, pljačka, prekrajanje vaše teritorije, otimanje vaše kulturne, duhovne baštine, vaših privrednih subjekata, vaše imovine - rekla je Đurđević Stamenkovski.

Govoreći o Kosovu i Metohiji, ona je iznela tvrdnje o ulozi međunarodnih centara i OVK u sukobima.

- Pod lažnim izgovorom i fikcijom koja je stvarana veliko-srpskog hegemonizma stvarana je protivteža, između ostalog jutros ste pominjali i takozvanu OVK koja je bila jedan monstrum u kojem su učestvovali mnogi međunarodni centri stvarajući terorističku formaciju koja je imala za cilj da ostvari veliko-albanske separatističke pretenzije - rekla je ministarka.

Kako kaže, srpski narod i dalje oseća nepravdu zbog posledica ratova i sudskih procesa pred Haškim tribunalom.

„I zato srpski narod boli ta nepravda. Zato ceo srpski narod boli činjenica da je u Haškom tribunalu dodeljeno preko 1.200 godina robije članovima našeg političkog, državnog i vojnog rukovodstva. I postavlja se pitanje kako je moguće da je stvoren jedan tribunal u kojem su uglavnom samo Srbi dobijali takve kazne i takve robije“, rekla je Đurđević Stamenkovski.

"Mi ne treba ničega da se stidimo"

Govoreći o Prebilovcima i stradanju Srba u Drugom svetskom ratu, ministarka je rekla da je posetila to mesto i istakla značaj sećanja na žrtve.

- To je jama u koju su Srbi bacani tokom takozvane Nezavisne Države Hrvatske. Dakle, to je jama koja i danas tamo stoji i tihuje kao svedočanstvo jednog vremena o kojem mi nismo stigli da pričamo. Zato što nas je neko uveravao da ne treba da govorimo o zločinima koji su se desili nad našim narodom, ukoliko želimo bratstvo, jedinstvo - rekla je ona.

Govoreći o događajima u Prebilovcima, Đurđević Stamenkovski rekla je da srpski narod, kako je navela, mora da čuva sećanje na svoje žrtve.

- Posle 50 godina srpski narod, 91. godine, odlazi u prebilovačku jamu, vadi kosti svoje dece, ljudi ih sačekuju, sa povikom: ‘Evo naše dece’. Tu stoji čovek koji je sačekao mošti svoje trudne supruge i svog nerođenog deteta. Na licu mesta mu je prepuklo srce - rekla je ministarka.

Ona je dodala da je, prema njenim rečima, spomen-kosturnica u Prebilovcima kasnije minirana.

- Mi, posle takvog stradanja, kada pohranjujemo te kosti, doživljavamo da godinu dana kasnije neko minira tu spomen-kosturnicu u Prebilovcima, jer su im smetale i kosti. Zašto? Da bi se zametali tragovi o našem stradanju - rekla je Đurđević Stamenkovski.

Istakla je i da smatra da Srbija treba da čuva sećanje na žrtve, uz ocenu da se danas u regionu ponovo stvaraju podele.

- Pogledajte šta se radi ovih dana u regionu, od juče, a šta se radi i prethodnih decenija. Konstantno se traže žarišta kako bi se narodi zavadili - rekla je ona.

Ministarka je istovremeno naglasila da Srbija, prema njenim rečima, poštuje prava nacionalnih manjina.

- Srbija je multietnička država. Ovde žive i Mađari, i Slovaci, i Česi, i Hrvati, i Romi, i Bunjevci, i Bošnjaci. I svi oni žive u jednoj zajednici, u državi koja poštuje prava nacionalnih manjina. Da li se ta prava poštuju u nekim drugim zemljama, to neka oni odgovore tamo gde treba da odgovore - rekla je Đurđević Stamenkovski i dodala:

- Ali mi smo ponosni na to što uvažavamo prava nacionalnih manjina, negujemo njihov identitet, negujemo njihovu kulturu, njihov jezik - dodala je.

O presudi pripadnicima OVK i smrti Ratka Mladića

Govoreći o smrti generala Ratka Mladića i postupku pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, Đurđević Stamenkovski rekla je da ne može odgovorno da predvidi kakva će biti presuda pripadnicima OVK, ali da se nada osuđujućoj presudi.

- Zaista, to ne znam. Niti bi bilo odgovorno da sada to tvrdim. Mi se svakako nadamo da će to tako biti - rekla je ministarka.

Ona je ocenila da se mora postaviti pitanje šire odgovornosti za događaje na Kosovu i Metohiji.

- Ne možete vi da presudite pojedincima iz OVK, a da ne presudite svima onima koji danas tvrde da je Kosovo nezavisno. Zato što je to, takozvano nezavisno Kosovo, nastalo kao produkt delovanja te OVK. Dakle, nije ono samo nikla pečurka - rekla je Đurđević Stamenkovski.

- Niје ta OVK tamo neka grupa ljudi koji su u šumi bili, pa napadali srpske civile. Dakle, ta OVK je bila vojni instrument, oružani, za stvaranje te nezavisne države Kosovo - dodala je.

Ona je govorila i o Aljbinu Kurtiju i njegovoj politici na severu Kosova i Metohije.

- Šta danas znači suditi Tačiju, a ne presuditi i ne postaviti pitanja odgovornosti Aljbina Kurtija, koji upada na sever Kosova i Metohije sa namerom da stvori ambijent u kome Srbi više neće moći da opstanu tamo. U kome više tamo neće moći da ostane ni stado srpsko. A kamoli ljudi? - rekla je ministarka.

Govoreći o reakcijama na smrt Ratka Mladića, Đurđević Stamenkovski osudila je slavljenje nečije smrti.

- Vidite, neko slavi nečiju smrt. Prvo, to nije ljudski. To se nikada ne radi. Mislim da je to nešto što svi treba da osudimo - rekla je ona.

Istovremeno, objasnila je kako vidi motive onih koji, kako je navela, slave Mladićevu smrt.

- Ali, moramo da razumemo šta ti ljudi slave. Ti koji slave smrt generala Mladića su tužni zato što nije umrla Republika Srpska i zato što je živa Srbija. To moramo da razumemo. Ti koji slave njegovu smrt, žale zbog toga što nije umrla Republika Srpska i što je ona živa i što ona postoji kao format koji štiti srpske nacionalne interese i živote srpskog naroda - rekla je Đurđević Stamenkovski.

Prema njenim rečima, Republika Srpska ima posebno mesto u svesti srpskog naroda.

- Zato je Republika Srpska zenica u oku svakog Srbina. Jer tamo gde nemamo svoju državu, svoje institucije, svoju policiju, svoj poredak, tamo smo završavali u jamama, u logorima, u žutim kućama. Odatle su nas proterivali, zatvarali i ubijali, ne mareći za to da li je preko puta na nišanu dete, starica ili trudnica. I mi to moramo da shvatimo danas u 21. veku - rekla je ona.

Ipak, istakla je da to ne znači da treba gajiti mržnju prema drugim narodima.

- Što ne znači da treba da gajimo mržnju prema bilo kome. Mi nismo kao nacija sposobni da mrzimo. Možda u našim redovima, i sasvim ne možda, nego sasvim sigurno, ima ljudi koji ne mogu sa tim da se nose, koji su, nažalost, podlegli tim negativnim emocijama i počeli u sebe da gaje mržnju. Ali kao nacija mi nikada nismo mrzeli. I uvek smo bili spremni da na uštrb svojih interesa budemo deo neke šire zajednice - rekla je Đurđević Stamenkovski.

- On je svakako bio teško bolestan i to se očekivalo. Vi znate da je predsednik i najavio, vi ste tu izjavu emitovali u vašem dnevniku, najavio je da je pitanje praktično dana i sedmice u koje će on preminuti. Govorio je kao predsednik države koji ima ustavnu obavezu da brine o svim građanima zemlje, ma gde se oni nalazili, i o njihovim građanskim pravima - rekla je ona.

Govoreći o slučaju generala Pavkovića, Đurđević Stamenkovski rekla je da Srbija nije tražila da se menja presuda, već mogućnost da se čoveku omogući da poslednje dane provede u svojoj zemlji.

- Dakle, on nije tu ni da presuđuje ni da oslobađa, ali jeste tu da vodi računa o ljudskim pravima svih onih koji su nosioci našeg državljanstva i o svim pripadnicima srpskog naroda ma gde da su oni bili. I naravno da Srbija kao zemlja koja danas je dovoljno ponosna i odgovorna i stabilna uvek će insistirati na tome da se zaštite prava naših sunarodnika ma gde se oni nalazili i kao što je to bio slučaj sa generalom Pavkovićem kada je Srbija zatražila da se vrati u Srbiju, da se pusti na slobodu, odnosno kako bi mogao da premine u svojoj zemlji - rekla je ministarka i dodala:

- Vidite, nije Srbija uticala na poništenje nečijih presuda, nego je dala mogućnost da se neko kada je već smrt izvesna vrati i premine u svojoj zemlji koju voli iznad svega. To je pitanje civilizacijskih tekovina - dodala je.

Na kraju, Đurđević Stamenkovski uputila je poruku srpskom narodu.

- Ali ono što hoću da kažem srpskom narodu, svom narodu, jer drugi nemam niti želim da imam - mi ne treba ničega da se stidimo. Treba da budemo ponosni na ono što jesmo i na ono što smo. I da pogledamo u oči svakome ko upire prstom u nas - rekla je ministarka.

Govoreći o istoriji srpskog naroda, ona je navela:

- Stradali smo preko granice trajne biološke invalidnosti. Čuvali smo evropske kapije još od srednjeg veka, kada su mnogi nadirali na ta evropska vrata. Branili smo hrišćansku civilizaciju na evropskom kontinentu - rekla je ministarka.

Osvrnula se i na rat u Bosni i Hercegovini i stradanje Srba i Bošnjaka.

- Ako me pitate da li žalim zbog toga što su Srbi i Bošnjaci stradali, žalim. Laže onaj ko kaže da ga bole suze tuđeg naroda više nego svog. Neiskren je i nepošten - rekla je Đurđević Stamenkovski i dodala:

- Ali iskreno ću vam reći, najviše me bole rane mog naroda. Ali ne mogu da budem nečovek i da iz duše ne kažem da me boli stradanje i svih tih ljudi koji su bili na ovom prostoru, među kojima su Bošnjaci. Zato što su ti ljudi sa nama delili vekove unazad - dodala je.

Ministarka je naglasila da smatra da treba praviti razliku između naroda i političkih matrica.

- I zato što sutra, šta god da se desi, kad je požar, kad je poplava, kad je korona, kad je epidemija, kad je bilo koja nesreća, mi smo u tome zajedno. Jer takve stvari, takve nesreće ne razlikuju ni veru, ni naciju. I ne prave među nama razlike. Ali, isto tako, ja, govoreći o ovome, ne govorim o Srbima i Bošnjacima kao narodu. Govorim o političkoj matrici, koja je bila tako napravljena, da su spremni bili da žrtvuju i sopstveni narod. Kao što se sad isto radi u Crnoj Gori - rekla je Đurđević Stamenkovski i dodala:

- Znači, moramo da pravimo jasnu razliku. Bili su spremni da žrtvuju i sopstveni narod za ostvarenje svojih političkih ciljeva. I to je istina - zaključila je ministarka.

Autor: Iva Besarabić