“Presuda bivšem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju zbog ratnih zločina predstavlja pomalo bolno pitanje za Švajcarsku“, ocenio je dopisnik švajcarskog Javnog servisa Peter Balcli, ukazujući na nekadašnje bliske veze zvaničnog Berna sa Tačijem i rukovodstvom OVK.
U centralnoj informativnoj emisiji Tagesschau, koja je presudu Tačiju izdvojila kao jednu od glavnih tema, Balcli je posebno ukazao na ulogu tadašnje švajcarske ministarke spoljnih poslova Mišlin Kalmi-Rej i snažnu podršku koju je Švajcarska pružala nezavisnosti Kosova.
„To je pomalo bolno pitanje za Švajcarsku“, rekao je Balcli odgovarajući na pitanje šta presuda znači za zemlju koja se od 2005. godine, posebno za vreme Kalmi-Rej, snažno zalagala za nezavisnost Kosova.
U prilogu Javnog servisa Srbije podseća se i da je Švajcarska u to vreme bila „logističko čvorište“ za izgradnju OVK. Balzli je ocenio da presuda sada baca drugačije svetlo na tadašnju politiku Berna.
„Ova presuda pokazuje da je zvanična Švajcarska, konkretno tadašnja ministarka spoljnih poslova Mišlin Kalmi-Rej, sarađivala sa jednim ili više ratnih zločinaca“, rekao je dopisnik. Prema njegovim rečima, tadašnje švajcarske vlasti ratne zločine „nisu želele ili nisu mogle da vide“.
Balcli je ocenio da takav razvoj događaja predstavlja „bolnu štetu za neutralnu Švajcarsku, za imidž Švajcarske“, dodajući da će posledice toga „verovatno još neko vreme odjekivati“.
Istovremeno, Balcli je ukazao na potpuno drugačiju ulogu dvoje Švajcaraca koji su godinama insistirali na istraživanju zločina OVK - nekadašnje glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte i bivšeg izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. On je podsetio da se presuda u značajnoj meri oslanja na nalaze iz Martijevog izveštaja iz 2010. godine, kao i na raniji rad Karle del Ponte, ocenivši da današnja presuda predstavlja svojevrsnu „potvrdu ili rehabilitaciju“ njihovog rada. Oboje su, kako je naveo, istrajno radili na ovom pitanju i zbog toga bili izloženi brojnim kritikama.
Govoreći o širem značaju presude, Balcli ju je opisao kao „dvostruku poruku“. Sa jedne strane, ocenio je da je reč o uspehu međunarodnog prava, jer presuda pokazuje da odgovorni za ratne zločine ni mnogo godina posle počinjenih dela ne mogu računati da će izbeći odgovornost.
Sa druge strane, Balcli smatra da presuda teško može doprineti pomirenju Srba i Albanaca na Kosovu. Ukazao je da, prema istraživanjima na koja se pozvao Javni servis Srbije, 75 odsto kosovskih Albanaca ne prihvata Specijalizovana veća i da za njih Tači ostaje ratni heroj, a ne ratni zločinac.
„A na drugoj strani je srpska manjina. Presuda potvrđuje ono što su oni oduvek govorili - Hašim Tači je bio ratni zločinac, OVK je počinila ratne zločine“, rekao je Balcli.
Zbog toga, prema njegovoj oceni, presuda „ne može da izgradi most“ između dve zajednice. Naprotiv, ona na obe strane učvršćuje postojeće priče o žrtvama i herojima i zbog toga, kako je naveo, verovatno neće doprineti pomirenju Srba i Albanaca.
Javni servis Srbije i u svojim drugim analizama povodom presude ukazuje na pitanje odgovornosti Zapada zbog dugogodišnje saradnje sa Tačijem. Navodi se da su SAD i evropske države nastavile saradnju sa njim i nakon što su se pojavile prve ozbiljne optužbe, uz ocenu da će i taj deo odnosa Zapada prema nekadašnjem rukovodstvu OVK morati da bude preispitan.
Istovremeno, Javni servis Srbije naglašava da presuda utvrđuje individualnu krivicu četvorice bivših lidera OVK i da sama OVK nije bila na optuženičkoj klupi.
Autor: D.S.
