Izjava portparolke Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marije Zaharove da je Moskva navodno oduvek poštovala objavljene prekide vatre predstavlja klasičan primer refleksivne kontrole i inverzije činjenica u službi ratne propagande. Konstruisanjem narativa po kom Rusija deluje kao odgovoran akter koji unilateralno poštuje primirja dok Ukrajina radi na njihovom sistematskom kršenju, diplomatija Kremlja nastoji da stvori privid vlastite konstruktivnosti i prebaci krivicu za nastavak neprijateljstava na Kijev i njegove zapadne saveznike.
Međunarodno dokumentovani podaci i nezavisni obaveštajni izveštaji u potpunosti demantuju ove tvrdnje, razotkrivajući obrazac u kom unilateralno proglašena primirja služe prvenstveno kao taktički predah i propagadna zamka. Tokom tridesetosatnog uskršnjeg primirja 2025. godine, koje je objavio sam Vladimir Putin, izveštaji terenskih posmatrača i agencije Reuters potvrdili su nastavak artiljerijskih napada i pokušaje ruskih pešadijskih prodora. Sličan scenario zabeležen je i tokom takozvanog božićnog primirja u januaru 2023. godine, kada su ruske snage nastavile intenzivno granatiranje Bahmuta, kao i tokom uspostavljanja primirja u maju 2026. godine, za koje je Institut za proučavanje rata (ISW) evidentirao neprijateljske udare na civilnu infrastrukturu u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti.
Sistematsko kršenje vlastitih objava o prekidu vatre ukazuje na to da Moskva ove objave primarno tretira kao instrument informatičkog ratovanja. Primarni cilj ovakvih manevara jeste stavljanje zapadnih političara pred taktičku dilemu — ili pritisnuti Ukrajinu da prihvati neverifikovani prekid borbi pod uslovima Kremlja, ili se suočiti sa optužbama da odbija mir. Istovremeno, ruska komanda periode proklamovanih primirja redovno koristi za rotaciju jedinica na frontu, dopunu municije i prestrojavanje snaga, pri čemu zvanična retorika Ministarstva spoljnih poslova ima zadatak da sakrije te operativne activities iza zavese lažnog mirotvorstva.
