Danas je objavljena e-knjiga Jelene Milić Plavuša u geopolitici. Njen prvi deo, Zdrava pamet – prvih pedeset, čine kolumne koje je autorka od leta 2025. do leta 2026. objavljivala u dnevnom listu „Politika”, u rubrici „Pogledi”.
Drugi deo, Vodič za auto-stopere kroz plavušinu galaksiju, je opsežan leksikografski vodič kroz pojmove iz: hajtek industrije i slenga kojim se u njima govori; novijih američkih medija; pop kulture i biografije ličnosti, mahom američkih, iz industrija hajteka, veštačke inteligencije, odbrane, svemira, nuklearne, finansijske i zabave koji oblikuju savremenu geopolitiku, a u srpskoj javnosti su i dalje nedovoljno poznati. To su ljudi na čelu kompanija čije su vrednosti veće od BDP-a nekih zemalja G7.
U Uvodu knjige objašnjeno je kako i zašto autorka bira teme za svoje tekstove. Pedeset autorkinih kolumni, objavljenih u „Politici” u tom periodu, povezuju naizgled udaljene procese: drugu Trampovu administraciju u punom pogonu, restrukturiranje odnosa „OpenAI-ja” i „Majkrosofta”, značaj ulaganja kompanija „Orakl” i IBMu Državni data centar u Kragujevcu, otvaranje strateškog dijaloga Srbije i SAD, talas antisemitizma u svetu i ustašizaciju u Hrvatskoj. Kolumne prate nastojanje srpskih vlasti da održe korak sa ubrzanom globalnom dinamikom i ojačaju saradnju sa političkim Zapadom, pre svega sa SAD.
Glavna teza Plavuše u geopolitici je da se geopolitika 21. veka više ne može razumeti i komentarisati bez elementarnog poznavanja ubrzanog razvoja hajtek i industrije veštačke inteligencije i uticaja primene njihovih proizvoda na svet oko nas, i geopolitičkog uticaja glavnih aktera tih industrija i trendova u američkom društvu,a koji se u Srbiji nedovoljno prate. Druga teza je da se u srpskoj javnosti nedovoljno zna i o naporima koje država Srbija čini da ostane u ritmu sa ubrzanim geopolitičkim trendovima 21. veka, koje predominantno nameću SAD i Kina.
Evo nekoliko primera tih ubrzanja:
Od proglašenja nezavisnosti Amerike 1776. godine do ekonomskog buma AI iz 2023, oko 100 do 150 pojedinaca posedovalo je bogatstvo ekvivalentno statusu „istorijskog milijardera”. Eksplozija hajtek i industrije AI napravila je nezapamćenu vertikalnu koncentraciju kapitala. Za poslednje tri godine, broj američkih milijardera, koji drže ogroman udeo u američkom BDP-u, je oko 900.
Performanse računarskih čipova promenile su se od 1970-ih kada je počela njihova primena do danas, zahvaljujući hajtek i AI industriji, nekoliko stotina milijardi puta. Prva nuklearna elektrana davala je svega 0,005 GW električne struje, dok danas proizvode oko 1,5 GW, što je 300 puta više električne energije nego što je generisala prva. Velika potražnja energije data centara potrebnih za rad AI, probila je višedecenijsku stagnaciju korišćenja nuklearne energije na političkom Zapadu. Srbija je pre pargodina ukinula moratorijum na primenu nuklearne energije u civilne svrhe.
Svemirska istraživanja počela su krajem 1950-ih, a vrhunac su doživela sletanjem na Mesec 1969. godine, ali je usledio zastoj zbog ekonomske krize, katastrofa spejs-šatlova i raspada Sovjetskog Saveza. Prelazak sa skupih državnih projekata na komercijalni model 2015. godine ubrzao je rast satelitskih mreža, pokretanje programa Artemis za povratak na Mesec, lansiranje naprednih teleskopa i eru svakodnevnih orbitalnih letova i testiranja velikih sistema. Izvesnost da će se deo industrije hajteka iAI, a možda i rudarstva, preseliti u kosmos veća je sa svakim novim letom Maskovih raketa, koje nose sve više tereta. Srbija je podržala Artemis sredinom 2026. godine, i time učinila još jedan strateški korak hvatanja priključaka sa sve ubrzanijim trendovima u svetu.
Do 2022. godine AI je bila tema samo u istraživačkim laboratorijama. Lansiranjem ChatGPT-a, 2022. godine počele su da je koriste stotine miliona ljudi. Američko tržište veštačke inteligencije danas je vredno oko 250 milijardi dolara. Razvijanjem Državnog data centra u Kragujevcu, drugog najvećeg u Evropi odmah posle kijevskog, otvorenog još 2020. godine, Srbija je postala regionalni lider u bezbednom klaudu (bezbedno je ovde vrlo bitno) i razvoju veštačke inteligencije. Dozvola za korišćenje čipova američke „Envidije”, najvrednije svetske kompanije, znači da sadašnja srpska politika razvoja robotike sa kineskim kompanijama nije problem za Amerikance, koji izvoz strateški važnih čipova strogo kontrolišu. U Kragujevac uskoro stiže i njen treći superkompjuter. Srbija drži važan priključak s najbrže rastućim industrijama veštačke inteligencije i poslovanja u klaudu, koje ubrzano menjaju geopolitičke prilike u svetu.
Amerika ima 345 miliona stanovnika, što je svega oko 4,2 odsto svetske populacije. Kroz mrežu kanala na koju ima skoro globalni monopol, opet zahvaljujući svojoj hajtek i AI industriji, proizvodi i monetizuje oko 30 odsto zabave za preostalih 95 odsto svetske populacije. Ovo su tvrde činjenice o veličini i uticaju američke meke (nad) moći i kako se ona danas ostvaruje.
Srbija je sredinom 2026. počela strateški dijalog sa SAD, a danas je zvanično svečano obeležila 250 godina od usvajanja Deklaracije o nezavisnosti, 145 godina srpsko-američkih diplomatskih odnosa i 20 godina saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja. Informacione i komunikacione tehnologije su najbrže rastući i apsolutno najjači sektor naše ekonomije. Izvoz Srbije u 2025. godini u ovom sektoru je premašio 4,5 milijardi evra, a 2012. godine izvoz IKT sektora je bio 375 miliona evra, od toga najviše uSAD.
Knjiga nema posebno zaključno poglavlje: gotovo svaka kolumna završava se preporukom kako Srbija treba da se postavi prema obrađenoj temi, u skladu s državnim i nacionalnim interesima. Kada proceni da je to opravdano, autorka zagovara jačanje saradnje sa SAD kao jedan od ključnih načina za ostvarivanje tih interesa.
Drugi deo knjige, Vodič za auto-stopere kroz plavušinu galaksiju, pisan je s namerom da se olakša čitanje autorkinih kolumni i druge literature o temama koje pokrivaju, ali i da se kroz konkretne primere potvrdi teza zašto je jačanje saradnje Srbije sa SAD od nacionalnog interesa.
U četiri celine – Konstelacija hajtek, AI, odbrambene, nuklearne, svemirske i finansijske industrije, Stvarne zvezde geopolitike, Konstelacija društva, medija, politike i pop-kulture i Plavušine zvezde – čitalac dobija sažete, ali sadržajne prikaze pojmova i akteraod kojih zavise svakodnevni život i globalne prilike. Ako slika govori hiljadu reči, onda naslovna strana knjige Plavuša u geopolitici, koju je autorka potpuno sama kreirala, u jednoj slojevitoj slici govori o značaju tema i aktera o kojima autorka piše i o pravcu u kome sugeriše da Srbija ide.
Humor je konstitutivni deo Plavuše u geopolitici. Ona beleži apsurdne posledice ubrzanog 21. veka po svakodnevni život: usaglašavanje sa lektorkom da se „Fejsbuk” – reč koju Srbi koriste češće nego hleb i mleko – piše s navodnicima; zdravu pamet kao interni protivteg glupostima koje generiše vouk Amerika, njene balkanske mini-me verzije i samouvereni modeli AI; i činjenicu da ti modeli još nisu pronašli ni sredstvo protiv celulita. Taj glas je najprisutniji u poglavlju Uputstvo za čitanje Plavuše u geopolitici, koje je, prema proceni plavuše, komplikovanije od uputstva koje IKEA daje za sklapanje spavaće sobe.
Recenzent knjige, ugledni hrvatski publicista Boris Rašeta, u svojoj recenziji opisuje Plavušu u geopolitici kao delo koje se „u regionu, u ovoj formi, sa takvom širinom, poznavanjem tema i jedinstvenim stilom, do sada nije pojavilo”, te da treba „čitati ‚plavušu’, Jelenu, ženu koje ima, koliko god neki željeli da je nema, jer su njenitekstovi spomenik samostalnom mišljenju, obrazac uzornog sadržaja i stila”.
Ciljna publika Plavuše u geopolitici je široka: profesionalna analitička i diplomatska scena; medijski i akademski čitaoci koji Balkan prate sa distance, često kroz prizmu namerno stvaranih negativnih percepcija o Srbiji danas; ljudi iz IT, bezbednosnog, energetskog sektora; analitičari i novinari koji prate geopolitiku i mlađa publika koja je prirodna demografska kategorija koja ovo geopolitičko ubrzanje može da prati, ali nema dovoljno informacija i razumevanja o značaju napora koje aktuelne vlasti u Srbiji čine u hvatanju priključka s ubrzanim 21. vekom. Njene stavove, svesno ili ne, već oblikuju američka pop kultura, hajtek industrija i algoritmi, pa joj autorkine reference ne zvuče strano, a stil pisanja bi joj mogao biti prijemčiv.
Autor: S.M.
