Boris Tadić otišao je u Bangladeš i pohvalio studente koji su predvodili revoluciju u kojoj je zemlja prošla kroz krvave sukobe i ogroman broj žrtava, a njihova iskustva zatim direktno povezao sa studentskim protestima u Srbiji. Kada se takav model predstavlja kao nešto iz čega Srbija treba da uči, teško je ne postaviti pitanje – kakav to scenario Tadić zapravo priželjkuje našoj zemlji?
Boris Tadić objavio je da mu je bilo „zadovoljstvo“ da u Bangladešu razgovara sa studentima koji su pre dve godine pokrenuli i sproveli revoluciju kojom je smenjena tamošnja vlast.
Ništa ne bi bilo neobično da se Tadić zadržao samo na razgovoru o političkim promenama u toj zemlji.
Međutim, otišao je mnogo dalje.
Napisao je da su mu studenti preneli iskustva svoje „borbe i pobede“ i da su ta iskustva posebno važna u kontekstu sličnosti sa borbom studenata u Srbiji.
Upravo ta rečenica otvara veoma ozbiljno pitanje.
Da li je krvavi Bangladeš Tadićev model za Srbiju?
Revolucija koju Tadić danas hvali nije bila mirna promena vlasti uz nekoliko protesta i političkih govora.
Bangladeš je prošao kroz masovno nasilje, sukobe demonstranata i policije, pogibije i haos na ulicama.
— Silvana (@Silvana71376830) 08. октобар 2026.
Broj stradalih merio se u više od hiljadu ljudi, a među žrtvama bilo je i pripadnika policije i drugih bezbednosnih struktura.
I baš tu revoluciju Tadić predstavlja kao iskustvo koje može da bude važno za Srbiju.
Zato se nameće pitanje: da li Boris Tadić priželjkuje da i Srbija prođe kroz sličan scenario – sa ulicama, nasiljem, mrtvima i rušenjem vlasti kroz haos?
Sam je povukao paralelu sa Srbijom
Ovo nije paralela koju mu je neko drugi nametnuo.
Tadić ju je sam napravio.
U svojoj objavi naveo je da je sa bangladeškim studentima razgovarao o situaciji u Srbiji i predstojećim izborima, kao i da oni pružaju podršku studentskoj borbi za „demokratske promene“ u Srbiji.
Dakle, čovek koji je nekada vodio Srbiju danas odlazi kod učesnika revolucije koja je iza sebe ostavila krvoproliće i javno poručuje da njihova iskustva smatra važnim za političku borbu u našoj zemlji.
To više nije bezazlena diplomatska poseta niti akademski razgovor.
To je politička poruka.
Srbija ne sme da postane Bangladeš
Ako je nekome Bangladeš uzor, onda građani Srbije imaju pravo da znaju šta taj uzor zapravo znači.
Ne samo smenu vlasti.
Ne samo protest.
Već nasilje, mrtve, ranjene, napade na policiju i potpuni društveni lom.
Zato Tadićeva poruka ne može da se čita odvojeno od svega što se u Bangladešu dogodilo.
Kada nekoga ko je prošao kroz krvavu revoluciju predstavljate kao inspiraciju za političke promene u Srbiji, onda morate da prihvatite i pitanje koje sledi:
Da li Boris Tadić zaista želi da Srbija prođe kroz isti krvavi put?
Autor: Pink.rs
