Studentska lista "Studenti pobeđuju" održala je konferenciju za medije na kojoj su učesnici govorili o aktuelnim političkim i ekonomskim temama.
Na konferenciji za medije studentske liste "Studenti pobeđuju" predstavljeni su stručnjaci koji su govorili o stanju u tri ključne oblasti privrede - bankarskom sektoru, elektroenergetici i sektoru nafte i gasa.
Među njima su bili dr Emir Zildžović, stručnjak za ekonomiju i finansije, koji je ranije radio u Narodnoj banci Srbije, Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a od 2017. godine radi u kompaniji Mekinzi.
Na konferenciji je govorio i dr Stefan Cvetićanin, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i stručnjak za elektroenergetiku, koji je kandidat na studentskoj listi i saradnik u izradi programa iz ove oblasti.
Treći učesnik bio je prof. Dejan Radivojević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kandidat i saradnik studentske liste, koji radi kao menadžer geoloških istraživanja u NIS-u. Ranije je obavljao istu funkciju u kompaniji MND u Češkoj, a stručno se usavršavao u Severnoj Americi i Aziji.
Bankarski sektor: Alta banka i Poštanska štedionica
Dr Emir Zildžović govorio je o problemima u bankarskom sektoru, posebno o slučaju Alta banke, kojoj je Narodna banka Srbije 30. oktobra oduzela dozvolu za rad.
- Problemi u poslovanju ove banke nisu nastali preko noći. Gotovo 400 miliona evra nezakonito je podignuto iz trezora. Aktiva banke rasla je deset puta brže od proseka bankarskog tržišta, postojao je veliki udeo nepokrivenih kredita, a više od 90 miliona evra kredita odobreno je povezanim licima.
Potrebno je sprovesti sveobuhvatnu istragu i utvrditi ko je sve mogao da učestvuje u prikrivanju problema Alta banke.
Nakon Zildžovića, o stanju u elektroenergetskom sektoru govorio je dr Stefan Cvetićanin, koji je zatražio hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije.
- Elektroenergetski sistem je star i u velikoj meri se oslanja na termoelektrane. Niski vodostaji dodatno smanjuju proizvodnju hidroelektrana, dok je oprema dotrajala, održavanje nedovoljno, a remonti se odlažu. Imamo primer Kostolca A2, koji nije u funkciji, kao i bloka B2 u TENT-u, čiji je kapitalni remont odložen već dve godine i koji radi smanjenim kapacitetom - naveo je Cvetićanin.
On je zatražio da aktuelno rukovodstvo EPS-a i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović javnosti saopšte kakvo je stanje u tom preduzeću.
- Javnost ima pravo da zna u kakvom je stanju jedno od najvažnijih preduzeća u zemlji. Kakvi su rizici za snabdevanje električnom energijom i da li postoje realne mogućnosti za pojavu dodatnih troškova i eventualnih restrikcija? - dodao je.
O stanju u naftnom i gasnom sektoru govorio je profesor Dejan Radivojević, koji je izdvojio tri teme: akcize na naftne derivate, gasni aranžman sa Rusijom i licence povezane sa NIS-om.
- Prvo i najvažnije je odluka Vlade o privremenom smanjenju akcize na naftne derivate za 25 odsto, koja ističe već 8. novembra. Prethodnu odluku o smanjenju donela je prelazna, odnosno tehnička Vlada. To znači da se od njih očekuje da reaguju ukoliko se mera ukine i celokupan iznos prelije na maloprodajne cene. Možemo očekivati poskupljenje benzina za više od 21 dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru - rekao je Radivojević.
Radivojević je naveo da bi postojeća mera mogla da bude produžena novom odlukom Vlade u tehničkom mandatu, dok bi Narodna skupština mogla da razmatra dugoročnije izmene Zakona o akcizama.
Govoreći o gasnom aranžmanu sa Rusijom, Radivojević je ukazao na problem kratkoročnog produžavanja ugovora.
- Mi imamo trogodišnji gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2023. godine. Nakon toga, snabdevanje je nastavljeno kroz kratkoročna produženja, uz anekse ugovora. Poslednji aranžman je napravljen 30. septembra 2023. godine i važi do 31. decembra 2023. godine, po postavljenim uslovima. Ovakav način ugovaranja kratkoročnih produženja, u suštini, ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za državu, privredu i energetski sistem - smatra on.
Radivojević je ocenio da bi Srbija trebalo da pokuša da obezbedi višegodišnji ugovor o isporuci gasa, sa jasno definisanim količinama, cenama, dinamikom isporuke, fleksibilnošću i uslovima u slučaju poremećaja snabdevanja.
Među njima su bili dr Emir Zildžović, stručnjak za ekonomiju i finansije, koji je ranije radio u Narodnoj banci Srbije, Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a od 2017. godine radi u kompaniji Mekinzi.
Na konferenciji je govorio i dr Stefan Cvetićanin, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i stručnjak za elektroenergetiku, koji je kandidat na studentskoj listi i saradnik u izradi programa iz ove oblasti.
Treći učesnik bio je prof. Dejan Radivojević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kandidat i saradnik studentske liste, koji radi kao menadžer geoloških istraživanja u NIS-u. Ranije je obavljao istu funkciju u kompaniji MND u Češkoj, a stručno se usavršavao u Severnoj Americi i Aziji.
Bankarski sektor: Alta banka i Poštanska štedionica
Dr Emir Zildžović govorio je o problemima u bankarskom sektoru, posebno o slučaju Alta banke, kojoj je Narodna banka Srbije 30. oktobra oduzela dozvolu za rad.
- Problemi u poslovanju ove banke nisu nastali preko noći. Gotovo 400 miliona evra nezakonito je podignuto iz trezora. Aktiva banke rasla je deset puta brže od proseka bankarskog tržišta, postojao je veliki udeo nepokrivenih kredita, a više od 90 miliona evra kredita odobreno je povezanim licima.
Potrebno je sprovesti sveobuhvatnu istragu i utvrditi ko je sve mogao da učestvuje u prikrivanju problema Alta banke.
Nakon Zildžovića, o stanju u elektroenergetskom sektoru govorio je dr Stefan Cvetićanin, koji je zatražio hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije.
- Elektroenergetski sistem je star i u velikoj meri se oslanja na termoelektrane. Niski vodostaji dodatno smanjuju proizvodnju hidroelektrana, dok je oprema dotrajala, održavanje nedovoljno, a remonti se odlažu. Imamo primer Kostolca A2, koji nije u funkciji, kao i bloka B2 u TENT-u, čiji je kapitalni remont odložen već dve godine i koji radi smanjenim kapacitetom - naveo je Cvetićanin.
On je zatražio da aktuelno rukovodstvo EPS-a i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović javnosti saopšte kakvo je stanje u tom preduzeću.
- Javnost ima pravo da zna u kakvom je stanju jedno od najvažnijih preduzeća u zemlji. Kakvi su rizici za snabdevanje električnom energijom i da li postoje realne mogućnosti za pojavu dodatnih troškova i eventualnih restrikcija? - dodao je.
O stanju u naftnom i gasnom sektoru govorio je profesor Dejan Radivojević, koji je izdvojio tri teme: akcize na naftne derivate, gasni aranžman sa Rusijom i licence povezane sa NIS-om.
- Prvo i najvažnije je odluka Vlade o privremenom smanjenju akcize na naftne derivate za 25 odsto, koja ističe već 8. novembra. Prethodnu odluku o smanjenju donela je prelazna, odnosno tehnička Vlada. To znači da se od njih očekuje da reaguju ukoliko se mera ukine i celokupan iznos prelije na maloprodajne cene. Možemo očekivati poskupljenje benzina za više od 21 dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru - rekao je Radivojević.
Radivojević je naveo da bi postojeća mera mogla da bude produžena novom odlukom Vlade u tehničkom mandatu, dok bi Narodna skupština mogla da razmatra dugoročnije izmene Zakona o akcizama.
Govoreći o gasnom aranžmanu sa Rusijom, Radivojević je ukazao na problem kratkoročnog produžavanja ugovora.
- Mi imamo trogodišnji gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2023. godine. Nakon toga, snabdevanje je nastavljeno kroz kratkoročna produženja, uz anekse ugovora. Poslednji aranžman je napravljen 30. septembra 2023. godine i važi do 31. decembra 2023. godine, po postavljenim uslovima. Ovakav način ugovaranja kratkoročnih produženja, u suštini, ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za državu, privredu i energetski sistem - smatra on.
Radivojević je ocenio da bi Srbija trebalo da pokuša da obezbedi višegodišnji ugovor o isporuci gasa, sa jasno definisanim količinama, cenama, dinamikom isporuke, fleksibilnošću i uslovima u slučaju poremećaja snabdevanja.
Autor: S.M.
