Incident tokom zajedničkog fotografisanja šefova država i vlada na 18. samitu BRIKS-a u Nju Delhiju ogolio je složene unutrašnje dinamičke odnose i taktička balansiranja unutar ovog proširenog bloka.
Tokom pokušaja lidera da zauzmu pozicije za takozvanu „porodičnu fotografiju“, ruski predsednik Vladimir Putin aktivno je nastojao da obezbedi centralno mesto u kadru, iskazujući vidljivu nelagodu zbog mogućnosti da se nađe u neposrednoj blizini iranskog predsednika Masuda Pezeškijana. Protokolarni haos kulminirao je u trenutku kada je indijski premijer Narendra Modi naglo povukao Putina za ruku kako bi ga primakao centralnoj poziciji i uključio u kadar sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, usled čega je ruski lider nakratko posrnuo i izgubio ravnotežu pred kamerama.
Ova vizuelno upečatljiva epizoda pruža više od pukog protokolarnog kurioziteta i oslikava dublju geostratešku poziciju Rusije na samitu u Indiji. Uprkos nastojanjima Moskve da samit predstavi kao monolitni anti-zapadni blok, pozicioniranje samih lidera i njihove međusobne interakcije pokazali su da unutar BRIKS-a postoje značajna razilaženja u prioritetiima i nivoima javne bliskosti.
Nju Delhi je, kao domaćin, nastojao da održi ulogu neutralnog arbitra koji balansira odnose sa Rusijom i Kinom uz očuvanje partnerskih veza sa Zapadom, dok je Putinova potreba za centralnim mestom u kadru služila primarno potrebama unutrašnje propagande o navodnoj strategijskoj nezamenljivosti Rusije na globalnoj sceni.Fizičko balansiranje na bini u Nju Delhiju simbolično odražava i širi politički balans koji Rusija mora da održava između svojih pragmatičnih potreba i saveznika sa kojima deli javnu scenu.
Dok Kremlj operativno zavisi od bezbednosne saradnje sa Teheranom, ruski predsednik izbegava suviše blisko javno poistovećivanje sa iranskim rukovodstvom u trenucima kada nastoji da pošalje umerenije poruke zemljama Globalnog juga. Istovremeno, Modijeva dominantna gestikulacija i preuzimanje kontrole nad scenskim rasporedom podsetili su da Indija u okviru BRIKS-a ne prihvata ulogu pasivnog posmatrača, već aktivno diktira ritam i format okupljanja pred očima svetske javnosti.
