PRESUDA VOĐAMA ZLOČINAČKE OVK: Hašim Tači kriv, osuđen na 25 godina zatvora, na toliko i Krasnići! Veselji samo 18 (VIDEO)

U sudnici su optuženi, članovi njihovih porodica, ministar spoljnih poslova privremenih institucija Gljauk Konjufca, ministar za porodicu privremenih institucija Andin Hoti, predsednik udruženja bivših pripadnika tzv. OVK Hisni Gucati, poslanici Demokratske partije Kosova.

11:54 Sud u Hagu četvorici vođa tzv. OVK izrekao izrekao ukupno 81 godinu kazne zatvora 

11:51 Sud u Hagu osudio Redžepa Selimija na kaznu zatvora od 13 godina

11:44 Sud u Hagu: Kadri Veselji osuđen na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, za surovo postupanje, za mučenje i ubistva

Specijalizovana veća Kosova osudila su danas nekadašnjeg vođu tzv. OVK Kadrija Veseljija na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, za surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Sudsko veće proglasilo je Kadrija Veseljija krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, zatim za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen na najmanje 303 lica, za ubistvo kao ratni zločin izvršen na 96 lica.

Veseljija su oslobodili optužbi u odnosu na nekoliko slučajeva ratnih zločina zato što nisu dokazani van razumne sumnje ili zato što je veće ustanovilo da dati događaj nije u nadležnosti tog suda.

Sudsko veće ga je oslobodilo i optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti.

Veselji je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina za ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja ili lišenja slobode, zatim kaznu zatvora u trajanju od tri godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 13 godina za ratni zločin i kaznu zatvora u trajanju od 16 godina za ratni zločin ubistva.

"Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru", rekao je sudija Smit.

11:42 Hag: Jakup Krasnići osuđen na jedinstvenu kaznu od  25 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode,  za surovo postupanje, za mučenje i ubistvo kao ratni zločin 

Veće Specijalizovanog suda u Hagu osudilo je danas bivšeg vođu tzv. OVK Jakupa Krasnićija na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina zbog ratnih zločina.

Krasnići je osuđen za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Sa druge strane Krasnići je oslobođen od optužbe za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločin protiv čovečnosti.

"Ovaj panel je odredio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od 4 godine za ratni zločin strogog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja, i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva. Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru", naveo je sudija Čarls Smit.

11:37 - Sud u Hagu: Tači proglašen krivim, osuđen na 25 godina zatvora

11:35 Sudsko veće u Hagu: Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je bivši lider tzv. OVK Hašim Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja tzv, OVK, te da je kao član glavnog štaba i načelnik direkcije za politička pitanja imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je za političke odluke OVK gotovo isključivo bila nadležna direkcija za politička pitanja, koja je kreirala političku viziju OVK i javno je iznosila.

"To je uključivalo ciljano napadanje navodnih kolaboracionista, uspostavljanje odgovarajućih struktura, nadležnih organa i propisa i vođenje specijalnog rata usmerenog protiv protivnika, uključujući putem saopštenja i političkih deklaracija i drugih izjava za javnost", kazao je Smit.

Kako je dodao, u skladu sa zajedničkim ciljem, Tači je zajedno s drugim optuženima imenovao lojalne pojedince na ključne komandne položaje, zahvaljujući čemu su sve vreme imali kontrolu nad takozvanom OVK i bili sigurni da se njihov plan u potpunosti i efektivno sprovodi duž komandnog lanca.

Mnogi od tih lojalnih lica koje su optuženi imenovali ili izabrali, kako je rekao Smit, izvršila su krivična dela ili pak znala da se krivična dela vrše u skladu sa zajedničkim ciljem.

Osim toga, dodao je Smit, Tači je učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podržavao ih na brojne načine: objavljivanjem saopštenja i političkih deklaracija, kao i vođenjem specijalnog rata.

"Tači je pokazao da dopušta i podržava izvršenje krivičnih dela nad protivnicima. Takođe je lično učestvovao u krivičnim delima, uključujući hapšenja, lišenja slobode i saslušavanje, odvođenju i ubistvu Behajdina Alaćija", kazao je Smit.

Sudsko veće je zaključilo da je Tači tokom predmetnog perioda imao saznanje o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima, konkretno o njihovom protivpravnom hapšenju i lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu.

Uprkos tim saznanjima, Tači nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio ili o njima proveo istragu, odnosno kaznio njihove učinioce, dodao je Smit i naveo da je naprotiv, kao što je već rečeno, Tači aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih.

"Tači je širio, odnosno omogućavao širenje lažnih informacija o zatvorenicima i žrtvama krivičnih dela koja su vršili pripadnici takozvane OVK, pružao lažne garancije o tome da se OVK pridržava međunarodnog humanitarnog prava, doprinosio politici nekažnjivosti kad je reč o učiniocima krivičnih dela nad protivnicima i pokazao nemilosrdnu sposobnost da ukloni i eliminiše političke prepreke kako bi obezbedio isključivu kontrolu nad vođenjem rata", naveo je Smit.

11:27 Sud u Hagu: Hašim Tači, Jakup Krasnići, Redžep Selimi i Kadri Veselji krivi za ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode na štetu 385 lica, okrutno postupanje na štetu 49 lica, mučenja na štetu 303 lica i ubistva nad 96 lica

11:24 - Sudsko veće u Hagu: Krasnići značajno doprineo ostvarenju zajedničkog cilja OVK, kao član glavnog štaba i portparol OVK imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike OVK, podsticao vršenje krivičnih dela nad licima koja su smatrana protivnicima OVK, imao saznanja o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima, ali nije preduzeo mere kako bi ih sprečio ili kaznio počinioce

11:13 - Sudsko veće: Tači imao saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima OVK, ali nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivilčna dela sprečio: aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih

11:00 - Sudsko veće u Hagu: Tači je značajno doprineo srovođenju zajedničkog kažnjivog cilja OVK, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja, lično učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podržavao ih

10:45 - Sudsko veće: Događaji nakon 20. juna 1999. ne mogu se okarakterisati kao ratni zločini

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine bivšim liderima tzv. OVK nakon 20. juna 1999. godine, po okončanju sukoba na Kosovu i Metohiji, ne mogu okarakterisati kao ratni zločini.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.

"Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je pored toga zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti", kazao je Smit.

Kako je dodao, veće je utvrdilo da su žrtve bila lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

Osim toga, veće se uverilo da su sva četvorica optuženih bili svesni okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanost događaja sa sukobom i zaštićenog statusa žrtava.

"Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava, ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini", kazao je Smit.

10:30 - Na početku izricanja presude sudija Čarls Smit je naveo da se postupak se bavio optužnicom, a ne legitimitetom OVK.

„Hašim Tači, prvi je optuženi u ovom predmetu. Od marta 1998. do septembra 1999. Tači je bio načelnik direkcije za informacije OVK i vrhovni komandant OVK. Kadri Veselji, drugooptuženi u ovom predmetu državljanin je Kosova. Gospodin Veselji je jedan od osnivača OVK i glavnog štaba. Bio je član direkcije OVK za politička pitanja i načelnik obaveštajne službe OVK. Bio je i načelnik obaveštajne službe Kosova, zvane Šik. Redžep Seljimi, trećeoptuženi, državljanin je Kosova, rođen u opštini Srbica na Kosovu. Tužilaštvo navodi da je Seljimi bio član glavnog štaba OVK, bio je načelnik sektora za operacije OVK. Jakup Krasnići, četvrti je optuženi, državljanin Kosova. Tužilaštvo tvrdi da je bio član glavnog štaba OVK i član direkcije OVK za politička pitanja, glavni portparol OVK i portparol privremene vlade Kosova“, rekao je sudija Smit.

Sudija Smit je dalje naveo da Tužilaštvo sve optužene tereti po šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti - konkretno progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo i prisilni nestanci lica.

„Tužilaštvo tvrdi da su sve radnje koje se stavljaju optuženima na teret bile deo sistematskog napada i šireg napada. Tužilaštvo tvrdi da su optuženi znali za taj napad. Tužilaštvo optužene tereti po četiri tačaka optužnice za ratne zločine: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje ili lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Po navodima tužilaštva, sve radnje izvršene su u kontektu OVK i snaga Savezne Republike Jugoslavije. Tužilaštvo tvrdi da su dela činjena u bazama ili štabovima OVK. Optuženi su bili svesni da su žrtve bile lica koja nisu aktivno učestvovala u borbama. Optuženi snose individualnu odgovornost. Sva četvorica optuženih izjasnila su se da nisu krivi po svim tačkama optužnice“.

Sudija je daje naveo da je suđenje vođeno u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka.

„Nekoliko svedoka povuklo je svoje izjave, lagalo panel, ponavljalo napamet naučene rečenice. Neki svedoci su se plašili iz bojazni za sopstvenu bezbednost. Činjenica da panel može da donese presudu svedoci o njihovoj hrabrosti i odlčunosti. Zbog zastrašivanja svedoka, primenjene su mere radi zaštite pojedinaca“.

O zločinima protiv čovečnosti

"Panel se nije uverio da žrtve predstavljaju civilne žrtve, pa stoga panel nije zaključio da je tužilaštvo dokazalo da su počinjena krivična dela progona, mučenja, kao i drugih nehumanih postupaka, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti. Panel je zaključio da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. postojao nemeđunarodni oružani sukob na Kosovu između OVK i SRJ. Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava. Žrtve su bila lica koja uživaju zaštitu prema normama međunarodnog humanitarnog prava. Sva četvorica optzuženih bila su svesna okolnosti sukoba i zaštićenog statusa žrtava. Panel nalazi da se kritični događaji, po okončanju oružanog sukoba, kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava ne mogu okarakterisati kao ratni zločin", rekao je sudija Smit.

Sudija je dalje naveo da s tim u vezi panel podseća da su lica koja su lišena slobode u načelu zaštićena međunarodnim humanitarnim pravom sve do kraja sukoba.

„Počeću sa tačkom 3. Panel je zaključio da su pripadnici OVK proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i u dve lokacije na severu Albanije. Pripadnici OVK, kao i vojna policija, hapsili su i odvodili žrtve u objekte. Mnoge su uhapsili u njihovim domovima ili na putevima i vodili ih u zatvore. Udarali su ih, uzimali im lične predmete i zatrašivali, sve uz tvrdnju da su srpski špijuni, izdajnici i druge slične optužbe. U zatočeništvu žrtve nisu mogle napuštati objkete, držani su pod stražom. Mnogi su bili u lancima, vezanih ruku, a drugi su držani pod pretnjom oružjem. Jedan svedok ispričao je da su ga doveli u štalu, a lica su bila vezana lancima kao životinje. Nije postojala osnovana sumnja koja bi lišavanje slobode činila neophodnim. Zatvorenici su bili u nekim slučajevima žene i deca. Nije bilo dokaza da su se žrtve bavile bilo kakvim opasnim aktivnostima. Žrtve su držane u zatvoreništvu na osnovu glasina da su srpski kolaboracionisti zbog nekakvog navodnog špijuniranja, kontakata sa srpskom policijom ili vojskom. Nema dokaza da su zaista bili špijuni ili izdajnici“, objasnio je sudija Smit i nastavio:

„Panel je zaključio da su pripadnici OVK čak i kad su lične razmirice bile uzrok hapšenja, lica zatvarali na duže vreme. U nekim slučajevima su žrtve ubijali. Tokom zatočeništva zatvorenicima nisu date osnovne garancije koje imaju prema međunarodnom humanitarnom pravu. Osim u jako malom broju slučajevima, zatvorenici nisu bili službeno obavešteni i pritvoru ili njegovim razlozima. Bili su prepušteni na milost i nemilost svojih tamničara. Uskraćivan im je redovan zakonski postupak što dokazuje da je između aprila 1998. i juna 1999. u 14 opština na Kosovu i pripadnici OVK umišljaljno pritvorilo lica. Panel je iz tih razloga zaključio da je ratni zločin zatvaranja i lišavanja slobode optužnice izvršen nad najmanje 385 lica“.

O mučenju zatvorenika

„Na osnovu ukupnih dokaza, panel je zaključio da je 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a od tog broja 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. Pripadnici OVK su održavali nehumane uslove zatočeništva. Zatvorenici su bili zatočeni u različitim tipovima objekata, kao što su bivše škole, štale i napušteni objekti. Mnogi zatvorenici morali su da spavaju na betonskom podu, koji je bio prekriven ljudskim i životinjskim izmetom. Dobijali su jako malo hrane, nije bilo dozvoljeno da se peru. Bili su vezani lancima ili lisicama, a vezane su im bile ruke i noge. Mnogi pripadnici OVK su fizički zlostavljali zatvorenike, redovno ih šutirali, premlaćivali, udarali ih kundacima, metalnim štanglama i kablovima za struju. Neke bi obesili za noge i tukli ih dok su visili. Mnoge su tukli dok nisu mogli da ustanu. Neki su zatvorenici umrli zbog žestokih premlaćivanja. Jedan zatvorenim je moli dok su ga tukli da mu daju metak, ali mu ja pripadnik OVK rekao da za njega nema metka“, rekao je sudija Smit, prenosi Kosovo online.

On je dalje naveo čitajuću obrazloženje presude da su zatvorenici bili psihički mučeni, a da su dvojicu zatvorenika su toliko žestoko premlatili pred drugima da su se svi ostali zaplakali.

„Jednog zatvorenika koji je izvršio samoubistvo, ostavili su da ga drugi gledaju. U mnogim objektima, žrtvama su pretili da će ih ubiti, ili da su druga lica zajedno sa njima pogubljena. Zatvorenici su gledali kako im tuku rođake ili članove porodica. Jedan svedok je ispričao kako su rođaka ubili pred njih: “Lakše bi mi bilo da su mene ubili”, rekao je taj svedok. Mnogi zatvorenici pretrpeli su teške povrede, lomili su im noge, rebra i do dan danas trpe bolove i ne mogu normalno da hodaju. Mnogima su izbijeni zubi ili su im ostali trajni ožiljci. Mnogi su opisali trajne posledice svog stradanja, pa pate od depresije i drugih problema. Panel je zaključio da su pripadnici OVK nameravali da zatvorenicima nanesu teške duševne i fizičke patnje“.

Na osnovu ukupnih dokaza, panel je zaključio da je 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a od tog broja 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. Pripadnici OVK su održavali nehumane uslove zatočeništva. Zatvorenici su bili zatočeni u različitim tipovima objekata, kao što su bivše škole, štale i napušteni objekti. Mnogi zatvorenici morali su da spavaju na betonskom podu, koji je bio prekriven ljudskim i životinjskim izmetom. Dobijali su jako malo hrane, nije bilo dozvoljeno da se peru. Bili su vezani lancima ili lisicama, a vezane su im bile ruke i noge. Mnogi pripadnici OVK su fizički zlostavljali zatvorenike, redovno ih šutirali, premlaćivali, udarali ih kundacima, metalnim štanglama i kablovima za struju. Neke bi obesili za noge i tukli ih dok su visili. Mnoge su tukli dok nisu mogli da ustanu. Neki su zatvorenici umrli zbog žestokih premlaćivanja. Jedan zatvorenim je moli dok su ga tukli da mu daju metak, ali mu ja pripadnik OVK rekao da za njega nema metka.

Sudija Smit je zatim prešao na tačku optužnice ubistvo kao ratni zločin.

"Panel je zaključio da su pripadnici OVK između 1998. i 20. juna 1999. umišljajno izvrššili radnje činjenja i nečinjenja koja su izazvala smrt 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u borbama. Konkretno, na raznim lokacijama koje su bile pod kontrolom OVK, žrtve su ubijene vatrenim oružjem, a ostali su preminuli od posledica teškog premlaćivanja. Tela žrtava pronađena su u stanju koje je ukazivalo na povredu njihovog ličnog dostojanstva. Jedan svedok je ispričao da je porodica iz medija saznala za smrt svog člana. Telo žrtve bilo je ostavljeno pored puta, ruka mu je bila slomljena, imao je podlive i posektoine. Tela nekih žrtava nikad nisu pronađena. Imajući u vidu okolnosti, s obzirom na povrede koje su im nanete, jedini zaključak je taj da su barem neki od pripadnika OVK imali nameru da ubiju pojedina lica. Panel iz toga zaključuje da su pripadnici OVK u 12 opština na Kosovu umišljajno izvršili radnje koje su izazvale smrt najmanje 96 lica pa je stoga dokazano da je izvršen ratni zločin ubistva", naveo je Smit.

10:00 - Izricanje presude će, kako je najavljeno, trajati dva sata, odnosno od 10 do 12 časova.

Presudu prati veliki broj medijskih ekipa.

Napeto ispred zgrade Specijalizovanog veća

Ispred zgrade Specijlizovanih veća je raspoređen veliki broj pripadnika holandske policije.

Kod zgrade suda od sinoć se okupljaju i Albanci, sa zastavama i amblemima tzv. OVK, koji žele da pruže podršku vođama tzv. OVK koji čekaju presudu za ratne zločine.

Njima je policija naredila da se povuku na prostor predviđen za okupljanja.

Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo po 45 godina zatvora za optužene Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija.

Optužnica

Optužnica ih tereti po osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka za zločine protiv čovečnosti i u četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, žrtve su bila lica koja nisu podržavala tzv. OVK i to Srbi, Romi, Aškalije, civili za koje je tzv. OVK smatrala da sarađuju sa srpskim vlastima, Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili bili povezani sa tom strankom i sa drugim strankama za koje je tzv. OVK smatrala da su joj protivnici, Albanci koji se nisu pridružili tzv. OVK ili je nisu podržavali, lica za koje je tzv. OVK, na osnovu njihovog trenutnog ili bivšeg zaposlenja, smatrala da su joj protivnici, kao i oni koji su se družili sa Srbima.

Timovi odbrane optuženih tvrdili su tokom suđenja da tužilaštvo nije dokazalo navode optužnice i zatražili oslobađajuću presudu.

Optužene vođe tzv. OVK su u pritvoru u Hagu od hapšenja u novembru 2020. godine.

Tzv. OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, civilima Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pripadnici ili pomagači.

Autor: Pink.rs