Kada izađete iz kancelarije u centru grada, reći ćete: "Pa, napolju je pakao" i pomisliti da sva zvanična merenja padaju u vodu, jer Beograd ključa na 40+ stepeni Celzijusa.
U tom slučaju delimično ste u pravu - iako razlike u temperaturi (u hladu) nisu drastične u centru i na periferiji, one jesu osetne. Strogi centar Beograda verovatno je najvrelije "ostrvo" u celoj zemlji, a to najbolje znamo u julu i avgustu kada krenu tropske noći, koje su nam ove godine malo i poranile.
- Centralno gradsko jezgro predstavlja takozvano toplotno urbano ostrvo. Kako se udaljavamo od centra, pogotovo ka brdovitom južnom delu Beograda i Avali, temperatura je u letnjem periodu niža i opada u proseku za 0,6 ºC na 100 metara nadmorske visine. Tokom letnje žege, osveženje možemo potražiti na izletištima u okolini Beograda - kazao je za "Telegaf" direktor RHMZ prof. dr Jugoslav Nikolić.
Na osnovu merenja na četiri merna mesta u gradu (Surčin, Batajnica, Vračar i Košutnjak) može se zaključiti da postoje značajne razlike.
Foto: Tanjug/Nikola Anđić, Printscreen
- Na osnovu naših merenja najtopliji deo Beograda je Vračar, kao centralno beogradsko jezgro, gde je minimalna godišnja temperatura vazduha viša za 1,5 ºC nego u Surčinu, gde je zastupljenost vegetacije mnogo veća. Prostorne analize temperature vazduha, kao i brojeva mraznih, letnjih i tropskih dana, pokazuju da je temperatura vazduha, broj letnjih i tropskih dana i noći, veći u centralnom beogradskom jezgru, dok je broj mraznih dana manji - objašnjava direktor RHMZ.
Kolike su tačno razlike u temperaturi po beogradskim opštinama i kvartovima, teško je oceniti.
- Precizniji odgovor podrazumeva izradu studije, sa specijalnim mikrolokacijskim merenjima iz domena nadležnosti lokalnih samouprava. Radi vaše informacije, uz stručnu i tehničku podršku RHMZ-a toku je uspostavljanje sistema za potrebe ranih najava za Grad Beograd, sa hidrometeorološkim monitoringom koji omogućava merenja u gustoj mreži tačaka Grada Beograda.
Za sada, možemo da zaključimo da je jasno da su temperature niže ne samo sa porastom nadmorske visine, već i ukoliko postoji više zelenila. Nema boljeg hlada od beogradskih šuma i parkova.
Kako se mere temperature?
- Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) vrši prizemna i visinska meteorološla, kao i hidrološka, merenja u mreži meteoroloških i hidroloških stanica koja je tako optimizovana da zadovoljava potrebe Republike Srbije kao celine. U nadležnosti lokalnih samuprava je organizacija dodatnih mikrolokacijskih merenja za specifične potrebe. U Beogradu se meteorološka merenja, sa punim programom osmatranja, obavljaju na Meteorološkoj opservatoriji Beograd - Karađorđev park, kao i na meteorološkim stanicama Košutnjak, Surčin i Batajnica. Na osnovu višedecenijskih merenja i omatranja na navedenim stanicama, kao i analize podataka, zaključujemo da Beograd ima umereno kontinetalnu klimu, koja čini prelaz između klime Sredozemlja i Jadrana i klime Karpata - objašnjava direktor Nikolić.
U Beogradu je najhladniji mesec januar, a najtopliiji su jul i avgust.
- Najviše mraznih dana (dan kada je miniimalna temperatura vazduha manja od nula stepeni celzijusa) ima u januaru, a najviše tropskih dana (dan kada je maksimalna temperatura veća od 30 stepeni celzijusa) i tropskih noći (dan kada je minimalna temperatura veća od 20 stepeni celzijusa) u avgustu.
- Prosečna minimalna temperatura vazduha u Beogradu (na Vračaru) za klimatološki period (1991-2020 godine), za jun je 16,7 ºC, za jul 18,4 ºC i avgust 18,5 ºC. Prosečna minimalna godišnja temperatura vazduha, u istom periodu na Vračaru je 9,1 ºC, Košutnjaku 8,9 ºC i Surčinu 7,6 ºC.
- Prosečna maksimalna godišnja temperatura vazduha na Vračaru je 18,0 ºC, Košutnjaku 17,3 ºC i Surčinu 17,7 ºC.
