Nekada je moda služila da pokaže ko ste. Danas ponekad služi da pokaže da znate šta je trenutno „in“.
Postoji nešto pomalo paradoksalno u savremenoj modi: nikada nismo imali više mogućnosti da budemo drugačiji, a nikada nije bilo lakše da svi izgledamo isto. Otvorimo društvene mreže i gledamo hiljade žena koje imaju različite živote, različite godine i različite karaktere, ali nose gotovo iste komade, iste boje, iste frizure i iste siluete. Trend se nekada pratio da bismo pronašli nešto novo. Danas se ponekad prati upravo zato da ne bismo izgledali kao da zaostajemo. I tu se možda krije odgovor na pitanje gde je nestao deo one stare ideje ženstvenosti — ne nužno u suknji, štiklama ili crvenom karminu, već u osećaju da žena ima pravo da izgleda onako kako se njoj dopada.
Naravno, ženstvenost nikada nije imala samo jedan oblik. Nije ona nestala zato što žene danas nose patike, široke pantalone ili oversized jakne. Niti je elegantna žena automatski ona koja nosi haljinu i bisere. Problem je mnogo zanimljiviji: kada je trend postao važniji od ličnog stila? Kada smo počeli da kupujemo određeni komad ne zato što nam zaista lepo stoji, već zato što smo ga videli dovoljno puta da smo zaključili da bi trebalo da ga imamo? Moda je oduvek bila kolektivna, ali društvene mreže su taj proces ubrzale do te mere da se granica između „ovo mi se dopada“ i „ovo bi trebalo da mi se dopada“ gotovo izgubila.
Posebno je zanimljivo šta se dogodilo sa idejom doterivanja. Nekada je postojala posebna kategorija odeće za trenutak kada žena želi da se oseća posebno — ne nužno zbog muškarca, posla ili tuđeg pogleda, već zbog sebe. Danas se od žene često očekuje da bude istovremeno prirodna, negovana, seksi, opuštena, moderna i kao da se nije previše trudila. Treba da izgleda savršeno, ali nikako kao da je provela dva sata pred ogledalom. Treba da bude ženstvena, ali ne „prenapadna“. Atraktivna, ali ne „očajna za pažnjom“. Elegantna, ali dovoljno ležerna. Čak i spontanost ima svoj trend.
I možda upravo tu dolazimo do najvećeg paradoksa. Govorimo ženama da budu autentične, a onda im svakog dana serviramo veoma preciznu predstavu o tome kako ta autentičnost treba da izgleda. Prirodne obrve, određena frizura, određeni nokti, određena figura, određena torba, određene patike — čak i „nenametljiva elegancija“ danas ima svoj vizuelni kod. Žena može da odbije jedan trend, ali odmah dobije drugi koji će joj objasniti kako izgleda „old money“, kako izgleda „clean girl“, kako izgleda „mob wife“ ili kako izgleda „quiet luxury“. I tako se pobuna protiv uniformisanosti vrlo brzo pretvori u novu uniformu.
Foto: Unsplash.com
Možda zato pitanje nije šta se dogodilo sa ženstvenošću, već šta smo joj uradili kada smo pokušali da je pretvorimo u trend. Ženstvenost ne mora da izgleda isto na dvadesetogodišnjakinji i ženi od pedeset godina. Ne mora da znači štikle, dugu kosu, haljinu ili šminku. Može biti način na koji neko govori, kreće se, bira odeću, nosi godine, postavlja granice ili jednostavno uživa u sopstvenom izgledu. Možda je najmodernija stvar koju žena danas može da uradi upravo ona najstarija: da pogleda šta je trenutno „in“, a zatim mirno odluči da li je to uopšte ona.
Autor: S.Paunović
