Nenadu Marinkoviću Gastozu preminula je majka 9. decembra i potresla mnoge njegove fanove. Šoumen i novopečeni pevač nije želeo da pokazuje svoju tugu već se okrenuo poslu, međutim protekle večeri je po prvi put iskreno pričao o svemu što se desilo i koliko ga boli što majku Goricu više nema.

- Ja nisam, ni prva ni poslednja osoba koja nema roditelja. Neka deca nemaju ni mamu ni tatu, zbog toga smatram da moja situacija nije najgora. Svakom roditelju želja je da njegovo dete bude pametno i uspešno, i ako je moja mama želela da budem takav, na primer da prođem kroz Jutjub, kroz rijalitije, francuske parkove, svilenjački fudbalski klub i tako dalje, onda je to ok. Dala je pola svog života za mene, sad verovatno treba da nastavim sam - pričao je Nenad i dodao:

- Nikad nisam pričao o ovome zato ne znam ni kako da sklopim ove rečenice. Kada se to desilo, ja sam pričao svojim prijateljima koji su bili uz mene da sam imao osećaj kao da je nju neko pitao: "Je li, Goco, hoćeš li ti da budeš tu dok tvoj sin stane na noge, a kada stane da naputstiš svet?" Ja mislim da je ona to prihvatila. Onog trenutka kada je shvatila da ja mogu potpuno sam, ona je otišla.

Dok je Gastoz pričao o svojoj majci u jednoj emisiji mnogi su plakali.

- Nekoliko dana pre nemilog događaja imao sam neprijatne snove. Zapravo, šta se desilo u sredu, ja sam sanjao grob. Nikome nisam želeo da ispričam taj san, jer nisam želeo da slutim. Imao sam neki loš osećaj, ali nisam hteo da mislim na to. Što je najgore, mama je otišla u sredu, taj dan kada sam ja to sanjao, dakle, ja sam to predosetio. Tada sam se i izdrao na Zoricu, bili smo tada u vezi, rekao sam joj: ,''Zbog tebe sanjam mamin grob!''. U petak sam, zatim, ustao u 7 ujutro sam od sebe, a trebao sam da ustanem u 11. Onda sam mami napisao: ''Mama, pošalji mi poruku da se čujemo.'' Nisam dobijao nikakav odgovor. Vidim kad je bila poslednji put onlajn i nešto mi nije kako treba - rekao je Gastoz.

- Potom sam krenuo za Sloveniju i dešavale su se neverovatne stvari. Vozim autoputem i vidim maglu, pa Sunce, pa opet vidim maglu, pa opet Sunce. Zatim stižem do aerodroma koji se zove "Gorica", a moja mama se zove Gorica. I sad vozimo i... Neverovatna stvar se dešava, nije mi dobro dok pričam. Vozim i vidim tablu na kojoj piše "Gorica" i pored toga stoji strelica na gore - zaključio je on.

Autor: B. R.