AKTUELNO

Njena borba je teška, ali ne odustaje!

Danas se navršilo tačno godinu dana otkad je naša hrabra voditeljka, Dea Đurđević, koja je svojom snagom i vedrinom u najtežim trenucima oduševila naciju, doživela tešku saobraćajnu nezgodu. Ona je 7. februara prošle godine preživela pakao kada je nakon lakšeg udesa izašla iz automobila kako bi se sa vozačem koji se zakucao svojim vozilom u njeno mogla da se dogovori o daljim koracima. Tada nije ni slutila da prava agonija tek sledi...

Naime, u tom trenutku na nju je naleteo autobus koji nije uspeo da zakoči na vreme zbog vremenskih neprilika i otkinuo joj ruku. Lekari su uspeli da joj prišiju i spasu, a ona još ide na terapije kako bi vratila osećaj u toj ruci. Dea je imala 21 operaciju, a tim lekara sa VMA čini sve da ona u potpunosti povrati osećaj i funkciju u toj ruci. Na današnji dan kojeg će se uvek sećati sa gorkim ukusom u ustima, voditeljka TV Pink se prisetila kako je izgledala njena teška borba nakon jezive saobraćajke.

Foto: Instagram.com/deadjurdjevic_official

- Mnogo pouka sam izvukla iz onoga što se desilo. Prvo, nervirala sam se za najgluplje stvari na svetu i to sebi ne mogu da oprostim. Drugo, podvukla sam crtu što se tiče nekih ljudi. Nisam ih precrtala, ali sam ih samo otpustila. Treće, da je najvažnije da smo živi i zdravi. To je ono kad stari ljudi kažu:,,Samo nek' si živ i zdrav". I ti kažeš: ,,Pa, naravno da sam živ i zdrav". Ti uzimaš apriori to da si živ i zdrav. To je možda prva ta pouka, ne uzimajte do zdravo za gotovo! Prvi put kada sam uspela nekog da zagrlim je za mene bilo fenomenalno, pa onda kada sam pomerila prste na nogama. Pa, kad sam sama prvi put oprala zube! To su neverovatne stvari koje mi svaki dan radimo tako mehanički i ne mislimo o njima, tako da, ova godina mi je bila mač sa dve oštrice. Najtužija, u smislu najvećeg izazova, sebe videti bez ruke, polomljenu. Ja sam bila sa licem u lice sa smrću pet meseci. I pobedila sam! Drugo, sreća, zato što sam sve to pobedila, moglo je da me nema. Ja sam jedna u milion koja je to uspela da preživi. To realno ne mora da se ponovi. Želim više prijatelja u 2020. godini, mnogo zdravlja i mnogo love! Da se razumemo! (smeh)  - rekla je Dea i otkrila ko joj je pomagao da se izbori sa velikom traumom koju je doživela.

- Meni je konkretno najviše pomogla Zvezdana, koja je psihijatar. Ona mi je pomogla da prestanem da sanjam nesreću i da prevaziđem neke stvari jer imam posttraumatski sindrom. To ipak mora stručnjak, ne možeš sve sam. To nije sramota i hvala bogu da postoje takvi doktori jer bih oporavak mnogo teže podnela i trajao bi duže jer sve ide iz glave. Teško je kada vidiš da ne možeš, ti misliš da možeš, ali tvoje telo ne može da dokuči taj domet. To je strašno teško, ali moraš u glavi da prelomiš. Sada učestvujem u tribinama o bezbednosti u saobraćaju i pričala sam sa tim ženama. Rekle su mi: "Koliko si nam snage dala. To me pokreće i kada vidim da ne mogu nešto što sam mogla, kažem: Nema veze, moći ću", tako da se nadam da će sve biti u redu i da ću sa obe ruke uvis da se veselim ubuduće - kaže Dea i otkriva da je bilo trenutaka kada se bojala da zatvori oči.

- Trudila sam se da ostanem budna jer sam se uplašila smrti, mislim da se svako od nas plaši da umre i ne daj Bože da budete u takvoj situaciji. Znala sam da ako imam unutrašnja krvarenja da možda neću preživeti, držala sam oči otvorene kako bih videla mamu i Mlađu, jer sam želela da ih vidim poslednji put - poručuje voditeljka i otkriva koliko joj znači podrška koju je dobijala tokom teške borbe.

Foto: Jelena Simonović

- Dobila sam toliko pisama! Toliko sam bila srećna, ja sam odgovarala i nadam se da im je to stiglo. To su iz Nemačke, Australije i sve stariji ljudi koji su navikli da pišu. Dobila sam od neke male devojčice, devojčica je iz Obrenovca i ako ovo gledaju roditelji neka mi se jave, molim vas! Volela bih da je vidim, ja imam poklon za nju! Postoji jedan crtež i jedan divan sastav što mi je napisala. Navijači koji su mi slali cveće, navijači Crvene zvezde su mi slali crveno belo cveće da mi stalno miriše u bolnici pošto sam ja bila sama u sterilnoj sobi i niko nije mogao da ulazi. I navijači Partizana su se javljali! Ja sam veliki ljubitelj fudbala i košarke. To me je dizalo, to mi je davalo motivaciju! Ja prva dva meseca nisam imala telefon, ali Mladen i moja mama su mi sve prenosili. Znam ko me je sve pozdravljao, tu su bili i prijatelji s fakulteta. Od njih sam isto dobijala pisma, sve to čuvam! To su takve rečenice, da su neverovatne i stvarno osetiš tu energiju! Ne daj Bože da dođu u situaciju da to osete, ali to je čudo! Kao što ja motivišem neke klince, tako su mene svi motivisali. Vrediš, treba da živiš - kaže hrabra Dea i otkriva koliko joj je teško palo to što se je mnogi, sada bivši prijatelji, razočarali tokom teškog perioda.

Pogodilo me to što su prosto nestali. Ja razumem da se neko uplaši, ali ne razumem da nestaneš. ja to ne bih mogla, posebno od onog koga volim. To su moji sada već bivši prijatelji. Ja veoma lako podvučem crtu. Ja imam visok prag tolerancije, ali kada presečem, to je to. I sreća pa je tih ljudi malo i bila sam srećna što je tako, a što sam toliko ljudi upoznala za koje nisam mogla ni da pomislim da će mi biti prijatelji. Oni su jednostavno bili tu da me pitaju kako sam ili da mi pošalju poruku koja će me nasmejati ili video klip. To su mi bile značajne stvari - rekla je voditeljka.

Foto: Pink.rs/S. Kuvekalović

- Nadam se da će mi ova godina buti berićetnija. Da se popravi bezbednost saobraćaja, tu se uključiš kad ti se nešto desi, ali bolje ikad nego nikad. I da napokon budem srećna potpuno i rasterećena, ovo je teg. Želim da u sledećoj godini tu bude moja drugarica, da mi pruži dosta sreće, putovanja, da se otvore neki novi izazovi koji će biti lepši - poručuje za kraj intervjua Dea.

Autor: Pink.rs

#Dea Đurđević

'