Iznenadna smrt bubnjara Dragoljuba Đuričića, koji je od posledica korone preminuo u 68. godini, potresla je domaću javnost, pa tako i njegove mnogobrojne kolege i saradnike iz sveta muzike.

Ovim povodom oglasio se i Vlatko Stefanovski.

- Bio sam na ručku sa prijateljima i šokirao sam se. Novinarka me pitala za Dragoljuba, ja sam se pitao na šta misli. Pre 10 dana mi je odgovorio na poruku, a prekjuče nije. Očekivao sam da izađe i ozdravi. Nakon toga sam imao 30 propuštenih poziva, nisam pričao ni sa kim, zvao sam danas njegovu familiju i prijatelje. Imao sam ga kao člana porodice, kao anđela čuvara, mnogo me voleo kao i ja njega, više od 10 godina svirali smo zajedno. Sredinom osamdesetih živeo je kod mene. Prilično teško sam doživeo tužnu vest - kaže Vlatko.

Ljubav je bila obostrana. Taj čovek imao je ogroman duh, bio je izuzetno pažljiv, stalno nasmejan, srdačan, spreman da pomogne uvek. Bio je pored mene kada sam imao teške privatne trenutke i situacije i u osamdesetim i u devedesetim godinama. Uvek je bio pored mene i ja sam vrednovao tu ljubav i pažnju koju mi je davao. Strašno je kada ode takav čovek, malo je takvih ljudi. Više niko nema ni za koga vremena. Kada vidite nekog da je nasmejan, duhovit, srdačan i ljubazan sve to ima drugu stranu. Najveći komičari su nažalost, veliki depresivci. Jedno vreme je patio, bio je usamljen i verovatno depresivan. Ljudi koji se oslanjaju na emocije često su depresivni i ranjivi. Putovali smo po celom svetu sa "Leb i sol", taj čovek nikada nije bio umoran, mislim da je bio napravljen od granita, čekao sam pregrmi taj virus, bio je snažan čovek.

Autor: D.T.