Suzana Mančić priznaje da se raduje svakom danu. Nabaci osmeh i ponosno korača kroz život. Uz ćerke Nataliju i Teodoru oseća se još mlađom, a suprug Simon joj je velika podrška. Nedavno se vratila sa romantičnog putovanja i sada je otkrila detalje.

- Jako dobro se osećam. Radujem se letu, putovanjima. Nedavno sam se vratila iz Moskve i polako nam se život vraća u normalu. Jeste da su putovanja postala jako komplikovana zbog velikog broja provera, testova, ali polako, sve se može postići - naglasila je Suzana Mančić.

Da li vas je to Simica poveo na romantično putovanje?

- Bilo je vrlo emotivno i romantično. Moja mlađa ćerka je rođena u Moskvi, baš na njihov državni praznik 12. juna. Kao beba je napustila Moskvu i nema pojma gde smo živeli. Zato je moja želja bila da ovo putovanje bude njen rođendanski poklon. Da obiđemo sve adrese koje su nam bile tada važne: bolnica u kojoj se rodila, kuća u kojoj smo stanovali i crkva u kojoj se krstila. Bilo je baš divno. Ostale dane smo koristile za obilazak grada koji je prekrasan. Nisam bila 15 godina i Moskva je tako čista. Sve blista.

Kako je živeti na relaciji Beograd- Atina?

- Veoma naporno. Oduvek je bilo tako, ali sada posebno zbog uslova putovanja. Poslednjih godinu dana suprug i ja smo se dogovorili da jednom mesečno dođem na sedam dana... I uvek budem u karantinu. Budem tri puta testirana. (smeh) Ali dobro. Što se mora nije teško. Nadam se da uskoro više to nećemo morati.

Zašto nikada niste doneli odluku da se preselite tamo za stalno?

- Pa kasno je. Da sam to uradila na početku naše veze možda bi i funkcionisalo. Ali Simon je dobar psiholog. Procenio me je odmah i rekao: “Znaš šta, tebi će ovde biti strašno dosadno i ti ćeš mene ostaviti posle šest meseci”. Shvatio je koliko imam energije, koliko volim svoj posao, koliko su mi bitni prijatelji, okruženje... Volim Grčku, volim da odem tamo. Verovatno kako vreme prolazi sigurno ću duže periode provoditi u Atini, ali Beograd je moj grad, Srbija je moja zemlja i ne verujem da bih mogla da živim bilo gde drugde.

Kompromisi postoje u braku?

- Pa moraju da postoje. Inače ništa od toga.

Kako izdržavate da ga ne vidite toliko dugo?

- Onaj prvi udar korone kada smo bili zaključani mesecima mi se nismo videli 107 dana. I kada sam stigla u Grčku, on prilazi kolima i kaže: “Mančić, nismo se videli 107 dana”. Tada sam shvatila koliko smo se uželeli jedno drugog.

Da li je za jedan brak da bi dobro funkcionisao poželjno da supružnici žive u različitim gradovima?

- Mi smo oboje u drugom braku i zrelim godinama to nije neki problem. Da smo mlađi to verovatno ne bi funkcionisalo.

Da li vam je žao što Simicu niste ranije sreli, da sa njim oformite porodicu?

- Svako ima svoju sudbinu. Moja je bila da ga sretnem kasnije. To je možda dobro. Imam divnu decu i za to sam doživotno zahvalna prvom mužu. Neka smo živi i zdravi.

Autor: M.M.