Drama Lidiji Vukićević nije strana. Glumica, koja je dugi niz godina radila u pozorištu, odlično se, na daskama koje život znače, upoznala sa ovim, za svakog umetnika, posebnim žanrom, međutim dramski i tragični momenti nisu je zaobilazili ni privatno. Tokom života i karijere pratila su je spletkarenja, podmetanja, tračarenja, na koja nije mogla da utiče, što je rezultiralo povlačenjem u sebe, a često su sve te stvari dovodile i do ozbiljnijih ishoda.

Lidija je živi dokaz da se ženama lepota, talenat i uspeh ne praštaju. Svojevremeno kao mladu i perspektivnu glumicu izbacili su je iz kuće koju je najviše volela - Narodnog pozorišta, gotovo bez reči, o čemu je godinama ćutala, a tek nedavno u vidu podrške koleginici Oliveri Katarini to je i potvrdila. Naime, nakon što se Olivera putem "Instagrama" prisetila mladosti, nekih divnih uloga i festivala, ali i najtežeg trenutka u karijeri, Lidija se na iznenađenje svih sa njom poistovetila i ispričala svoju stranu drame.

- Prvi odlazak na Kanski festival bio je sa filmom Vojnik, pre Skupljača. Uredno sam najavila Narodnom pozorištu zauzeće, imala alternaciju i odsustvovala dva dana. Nagrađena sam otkazom koji mi je uručen od strane Suda časti, u kojem su bile Mira Stupica i Divna Đoković. Nikom se to nije dogodilo nikad. A ja više nisam kročila u Narodno pozorište. Surovo kažnjena, na čuđenje kolega i profesora, napustila sam teatar i posvetila se filmu i muzici. Iako je sve ukazivalo na to da sam bila rasna pozorišna glumica, što superiorno mogu da kažem, dala sam malo u pozorištu. Na Niškim susretima, kada sam iz mraka zapevala Đelem, đelem, 30 godina kasnije, Mira Stupica je plakala, ridala i uzvikivala Bravo - napisala je Olivera Katarina, opisavši vrlo živopisno događaje iz daleke prošlosti, što je Vukićevićevu navelo da se i ona oglasi:

- Nešto slično mi se dogodilo u istom pozorištu. Ljubim te Olivera - poručila je ona koleginici.

Autor: M.M.