Seka Aleksić prešla je trnovit put da bi došla do estradnog vrha na kom se sada nalazi. Na tom putu najviše joj je pomogao suprug Veljko Piljikić, uz pomoć kog se okrenula veri, porodici i pronašla mir.

Seka danas ima sve što poželi, ali je u detinjstvu živela u siromaštvu. Dete je iz mešovitog braka. Otac Milorad je bio pravoslavac, dok joj je majka Ibrima muslimanka. Roditelji su joj se razveli kada je imala samo sedam godina. Tata se iselio iz kuće, a Seka je rasla uz majku i starijeg bratom Nedžada u Zvorniku.

Odrastala sam bez oca, ali majka se trudila da to ne osetim. Radila je tri posla kako bi odgajala brata i mene. Nije mogla da priušti da nas upiše u vrtić, jer nije imala novca, pa su nas čuvali baka i deka - započinje priču Seka i nastavlja.

Nije im bilo lako sa mnom jer sam bila nemirno dete. Nisam bila bezobrazna, samo nestašna. Stalno sam nešto jela, a tako je i danas.

Seka je 1988. godine upisala Osnovnu školu "Mitar Trifunović Učo", ali ju je već tada muzika zanimala više od knjige.

Aleksićeva je nakon razvoda roditelja doživela još jednu traumu. Pošto je 1992. godine u Bosni i Hercegovini izbio rat, sa majkom i bratom je izbegla u Srbiju. Sa sobom su poneli samo garderobu koju su imali na sebi. Preselili su se u Banju Koviljaču, gde je pevačica upisala četvrti razred. Kako ne bi bili na ulici, škola im je na korišćenje dala da žive u jednoj sobi, a spavali su na strunjačama.

Bilo je teško! Bila sam mala i nisam znala šta je zapravo rat, ali je menjanje sredine bio ogroman šok za mene. Tada desetogodišnja Seka nije ni slutila da će joj vršnjaci iz odeljenja zadati još jedan udarac u životu.

U Bosni sam imala super drugare, sa mojim učiteljem Irfanom se čujem i danas. Nažalost, tako nije bilo u Banji. Bila sam izbeglica, pa su deca umela da budu suviše direktna, da se ne izrazim grublje. Sećam se da su mi se svi smejali što govorim "mlijeko", a ne "mleko". Kada sam počela da pričam na ekavici kako bih se uklopila, još više su mi se smejali. Bilo je pošalica i zadirkivanja na moj račun, ali to su bila samo deca, njima se sve oprašta. Sve poteškoće u životu su me ojačale i napravile čoveka od mene.

Već na kraju osmog razreda skroz se okrenula muzici. Sa 14 godina je rekla mami da želi da postane pevačica, ali Ibrima nije htela ni da čuje za to.

- Mama je bila šokirana kada sam joj rekla da hoću da pevam i da me škola ne zanima. Striktno je rekla da ne može! Bila sam mlada, ali znala sam šta hoću. Valjda vas Bog tako stvori, a život nauči.

Folkerka je bez majčinog znanja ugovorila tezgu. Danima ju je ubeđivala da joj dozvoli da nastupi na maturskoj večeri u jednom selu, ali Ibrima je bila neumoljiva.

- Kada je mama legla da spava, nakon što je pogledala omiljenu seriju "Ljovisnu" ili "Kasandru", obukla sam minić i pobegla iz kuće kroz prozor. Verovala sam da neće ni primetiti da me nema, a ja ću se praviti luda dok joj drugi ne kažu da su me videli. Znala sam da to nije u redu, ali nisam mogla da ispalim bend, jer sam svima rekla da ću pevati.

Međutim, majka je iste večeri primetila da je nema. Kada ju je našla, počastila ju je batinama.

Šokirala se kada je videla da me nema u sobi. Bilo joj je jasno gde sam čim je ugledala širom otvoren prozor. Došla je u klub i počela da mi preti s vrata. Odmahivala sam rukom da se skloni dok ne završim nastup. Kada su momci iz benda videli da mi je mama tu, napravili su pauzu. Doletela je do nas i počela da preti. Tada sam dobila šamarčinu od nje. Nisam bila kažnjena kao današnja deca, kojoj roditelji zabrane telefon na pet minuta. Tada ni televizor nisam imala. Dobila sam dobre batine! Rekla mi je: "Polazi kući, skini šminku i u krevet!" Sada mi je sve to smešno, ali tada mi nije bilo. Bila je samohrana majka, kojoj nije bilo svejedno da žensko dete od 14 godina pusti da peva. To je bilo najgore što sam ikad uradila! Kasnije se dešavalo da je slažem da sam u školi, a umesto toga bih pevala na nekom rođendanu.

Seka je otkrila i da je zbog majke završila srednju školu za frizera, ali da je oduvek znala da je pevanje njen poziv.

Autor: J.Đ.