Nije joj bilo lako!
Pevačica Marija Mikić bila je gošća na svadbi Đorđa Đokovića i Saške Veselinov u Crnoj Gori, gde je otišla sa verenikom Jovanom Pantićem. Kako je istakla, ovo je bio prvi put da su se odvojili od ćerkice Đurđe i nije joj bilo nimalo lako, te je i plakala na svadbi.
- Mogu da kažem da je drugi dan bila mnogo bolja žurka jer je sve bilo mnogo opuštenije, od dres koda, lokacije, pa preko raspoloženja gostiju - ističe Marija na početku razgovora.
Posle crkvnog venčanja u beogradu u Crkvi Svetog Marka, zvanice su se uputile u Crnu Goru, a dan kasnije održano je i građansko venčanje.
- Moj omiljeni Đoković, Đole, se neće ljutiti. Njegova mama Dijana je jedna posebna žena i nju znam jako dugo. Pozitivac, prava majka oslonac. Obožavam je - otkrila je svoje impresije, a zatim se osvrnula na muziku.
Foto: E-STOCK, Instagram/ČASLAV VUKOJIČIĆ, instagram.com/tijana.stoisavljevic
- Svi pevači su bili fenomenalni, na visini zadatka, nisam nikada bila na nastupu Željka Samardžića, pa mi je to posebno bilo zanimljivo. Sve je bilo savršeno do svakog detalja. Dobili smo lepe poklone dobrodošlice koji će nam ostati za uspomenu, a najbitnija uspomena je druženje ova dva dana i slavljenje nečega lepog - kaže Mikićeva i ne krije zadovoljstvo što je imala priliku da zapeva sa srpskim asom.
- I lepo je bilo pevati rame uz rame sa najboljim na svetu - sa Noletom.
Iako su svatovi gotovo sve romantične trenutke mladenaca objavljivali na Instagramu, postoji jedan zanimljiv detalj koji niko nije otkrio, a iz čega je jasno da su mladenci na venčanju bukvalno želeli i najmanju sitnicu da pretvore u bajku.
- Zara, njihov pas, bila je zadužena da donese burme do oltara - ispričala je pevačica za 24sedam.
Iako se na snimcima videlo da je srećna, zadovoljna i da se odlično provodi, ne krije da je i plakala zbog bebe koja je ostala u Beogradu.
- Baka i tetka su je čuvale dva dana, a ja sam plakala kao kiša jer se do sada nikada nisam odvojila od nje toliko osim kad idem da pevam, a to je na tri, četiri sata i ona tada spava. Baš mi je bilo teško - završava Mikićeva.
Autor: M.K.
