Prvak Drame Narodnog pozorišta Tanasije Uzunović, koji je preminuo 10. marta u 81. godini, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Poslednji pozdrav velikom glumcu odao je Siniša Kovačević, koji je u obraćanju porodici i prijateljima okupljenim na komemoraciji rekao da su "drugi spavali pod njegovim krovom dok se on beskućio".
"Draga Biljana i Sofija, poštovana porodico, nekoliko puta govorio sam u ovakvim situacijama opraštajući se od prijateljima i nikada mi nije bilo ovako teško. Taso brate i prijatelju hvala ti na svemu, na Zariji Vučiću i mnogim drugim ulogama. Ako će nečije mesto biti upražnjeno to će biti tvoje. Moj gospodine Uzunoviću, čovek se sa gospodarstvom rađa. Hvala ti za svaku probu i snimajući dan gde si dolazio apsolutno spreman. Hvala na iskrenoj brizi za razvoj mladih kolega, koje oni često nisu ni bili svesni. Drugi su spavali pod tvojim krovovima dok si se ti beskućio. Talenat je uvek sam, osrednjost i mediokriteti traže grupu. Nek ti bog da rajsko naselje, zaslužio si ga. Neka ti zaceli ožiljke na duši koje nosiš, praštaj i spavaj brate s mirom", poručio je autor čuvene "Velike drame".
Vojin Ćetković otkrio je nepoznate detalje sa snimanja serije na kojoj je radio sa Uzunovićem.
Foto: TV Pink Printscreen
"Moj prvi partner bio je Tanasije Uzunović. Onaj ko je plašio hrabre partizane i koga sam sanjao. Prvi put sam ga gledao u predstavi Dejana Mijača. Još uvek mi prolazi njegova virtuoznost. Kasnije smo igrali i u Šekspirovoj tragediiji a kasnije i u seriji "Moj rođak sa sela". Sećam se kako je tražio da nosi belu košulju i bakingarove sa kojima nije bio zadovoljan naredne dve godine. Ja sam mu prišao i rekao da on meni igra ujaka koga ja najviše volim, a mene je teško voleti. Prišao je, zagrlio me i pomilovao po kosi, a od tada pa do danas je bio moj ujak. Bio je komplikovano divan. Zvao sam ga Tasos sa Rodosa. Bio je moj prijatelj i ja sam bio njegov. Nedostaješ mi Taso i tek ćeš mi nedostajati", bile su emotivne reči Ćetkovića.
Autor: Pink.rs
