'IZ NOVINA JE SAZNALA DA SAM U ZATVORU!' Emotivna ispovest Teodore Balzak o smrti njene bake, crnim danima u zatvoru i PROMENAMA koje je donela nakon odslužene KAZNE: VERA ME JE... (VIDEO)

Tokom radio-emisije ''Jedan na jedan sa Janjušem'' Teodora Balzak je otkrila kroz kakav pakao je prošla tokom boravka u zatvoru, ali koje životne prekretnice su joj se desile tokom najkriznijih godina u njenom životu.

Da li ti je baba najveća podrška? - upitao je Janjuš.

Moja baba je preminula - kazala je Teodora.

Zamisli koliko je loše kad ti u zatvoru jave da ti je neko najdraži preminuo - dodao je Janjuš.

Čuvam njeno poslednje pismo. Sećam se našeg poslednjeg razgovora, kao da nije znala o kome se radi. Ona je iz novina saznala da sam ja u zatvoru. Godinu dana pre toga je umro deda, to su tri najcrnje godine mog života. Naš poslednji susret je izgledao tako što sam rekla:''Vidimo se za mesec dana!'' Nikad je više nisam videla. U zatvoru sam se približila Bogu, verujem u njega svom svojim srce. Mene je samo vera spasila. Vera nije da pričaš da si vernik, nego ja nakon što sam izašla iz zatvora, kad vidim da neko radi nešto što ne treba, ja pomislim na Boga i okrenem se. Svi su mi leđa okrenuli. Mislila sam da sam draga ljudima, a nije ih bilo tamo. Dve godine sam bila sama u sobi - otkrila je Teodora.

2020. si krenula za Austriju, kojim povodom? - upitao je Janjuš.

Otišla sam zbog jedne osobe, to je bio moj tadašnji dečko. Otišla sam u Beč da bih se pomirila sa njim, dvadeset dana kasnije mene hapse, ali kod sebe nisam imala ništa. Kod mene ništa nije nađeno, ali sam bila umešana u sve. Taj dan sam išla do pošte da uplatim nešto, ali sam videla jednog dečka na bicikli. Osetila sam neki nemir, nisam znala šta da radim. Kad sam se vratila u samu zgradu, ka meni je išlo dvadeset ljudi, a to su bili inspektori u civilu. Nama su stavljeni jako teški paragrafi. Sve su mi uzeli tad, odmah su mi tražili da ih odvedem u stan. Nisu me u marici vozili, nego u nekom metalik plavom BMW-u. Provela sam par dana u pritvoru, na betonu sam boravila, bosa, nikakva. Pila sam hranu jer mi nije bilo do života. Oni su se iznervirali jer u mom stanu nisu ništa našli. U tom trreutku mi se sve srušilo, u zemlji gde nisma poznavala nikog, u nekog prčvarnici - istakla je Teodora.

Šta ti je prolazilo kroz glavu tada? - upitao je Janjuš.

Svašta nešto. Oni su gledali neke moje privatne snimke sa mojim dečkom, zbog čega su me podsmevali i pitali:''Da li si ti porno glumica?'' Meni ništa nije bilo jasno, bila sam slomljena. Nakon što sam otišla u zatvor, bila sam u karantinu dvadeset i nešto dana, nakon toga su me spustili na regularan sprat, gde sam bila sa muškarcima. Moja bol je bila velika, ali tad sam bila najjača. Mene su svi osuđivali, a ja sam ponosna na sebe jer sam peške, bosa iz pakla došla. Moj boravak nosim kao orden, a ne teret, i pored toga što sam sve izgubila. Ja sam imala telefon tamo, ali ne prvih godinu dana. Živela sam u sobi sa deset ženskih persona, tada sam boravila u prostoru sa nekim raznim ženama. Bila sam sa svima u svađi, komandiri me nisu voleli, a ja sam dobila tužbu od jedne zatvorenice, koju je povukla, jer da nije, dobila bi još godinu dana jer je slagala da smo je nas par pretukle - priznala je Teodora.

Da li si se ti potukla tamo nekad? - upitao je Janjuš.

Ne, samo sam se drala. Bilo mi je jako teško, ali sam odlučila da naučim jezik. Piskarala sam malo i naučila jezik u zatvoru - istakla je Teodora.

Ko ti je plaćao advokate? - upitala je Teodora.

Malo ja, malo jedna moja osoba - rekla je Teodora.

Detaljnije pogledajte u video-klipu. 

Autor: S.Z.