Poznati trubač Dejan Petrović pre sedam godina doživeo je tešku saobraćajnu nesreću, koju je preživeo pukom srećom.
Naime, on se vraćao iz Užica i tada ga je stigao umor, te je zaspao za volanom, a kako veruje, spasio ga je Sveti Ilija.
Bog me pogledao i Sveti Ilija, jer se to dogodilo na naš veliki praznik. Nema trećeg faktora, koji mi je spasio glavu. Tog dana sam krenuo za Užice novim kolima, koje sam uzeo dva dana pre toga. Želeo sam da odradim tehnički pregled sa ženom i detetom. Zbog napornog tempa koji smo imali tih dana i mnogo nastupa, svestan sam bio da sam umoran, ali sam ipak odlučio da krenem. U Ovčar banji me hvata takav umor, gde postajem svestan da ne mogu da vozim više i planiram da stanem jedno sat vremena da odmorim – ispričao je on.
Foto: TV Pink Printscreen
Nezgoda se dogodila 2. avgusta, na praznik Svetog Iliju, a prema njegovim rečima, bio je to najtopliji dan u godini.
Shvatam da ne mogu više da vozim i zovem suprugu da joj kažem da ću stati negde da dremnem, kako bi znala zbog čega sam ugasio telefon. Kako je sa moje strane bilo sve vreme sunce, želeo sam da skrenem kod manastira Vavedenje, pored jedne česmice da se parkiram i odspavam, jer je tu hladovina. Spuštam telefon i ulazim u tunel. Kako sam to uradio, mene je tunel dodatno ohladio. Tog momenta sam zaspao za volanom i ne sećam se ničega - ispričao je Petrović.
Probudio se kada je počeo da pada u provaliju
Na izlasku iz tunela nastavio sam pravo i udario u betonske stubove. Praktično sam ih uzjahao. Tada je auto prevagnuo i survao sam se u provaliju. Četiri ili pet puta sam se isprevrtao, a budim se u momentu kada krećem da padam. Mislim da sam izvalio i presekao nekoliko drveća. Kako sam se u sekundi razbudio, od straha sam savio volan. U glavi mi je bila samo ćerka Jovana i tuga što je više neću videti - rekao je Dejan Petrović u jednoj emisiji.
Foto: TV Pink Printscreen
Petrović je dodao da je molio Boga da ga uzme jer je imao užasan osećaj.
Zadnji trokrak od drveta kod jezera, me je spasio. To nije jezero već glib, mulj i svestan sam da tu nema vađenja, ako upadnem. Molio sam Boga da me uzme, samo da ne upadnem u vodu, jer imam neverovatan strah od nje. U zadnjoj sekundi uspevam da otvorim šiber i iskačem kroz njega. Užasan osećaj, to je tolika provalija, da ja ne vidim magistralu. Pogledam kroz ono šiblje i vidim da iz manastira stoje monahinje i gledaju u mom pravcu. Ne vide me, ali ja njih vidim. Ljudi su dozivali i pitali da li ima nekoga dole, ali me niko nije čuo. Tada sam upao u paranoju misleći da sam ispario, kao ono kada gledaš u filmovima. Razmišljao sam da sam umro, jer me ne čuju da vičem iz provalije - rekao je on.
Autor: Pink.rs
