Sanja Đorđević rođena je u mestu Pljevlja u kom i danas žive njeni prijatelji. Jednom prilikom je za domaće medije govorio njen najbolji drug iz detinjstva i otkrio detalje njenog odrastanja.
Na pitanje koliko dugo poznaje pevačicu, njen prijatelj Sreten je kao iz topa odgovorio:
- Od kad se rodila.
Sreten je onda započeo priču o Sanji:
- Ona ima još tri sestre. Treća je po starini. Tu su bili i onda su otišli ’72. godine u Sarajevo. Tamo su kuću napravili starci njeni. I dole su se školovali. Ja ne znam šta je ona završila, mašinsku, čini mi se. I tada se ona bavila muzikom.
Foto: Pink.rs/J. Matić
Na pitanje da li je pevušila kao mala Sreten kaže:
- Jao, dušu nam je uzimala. Te neke haljinice, neke fazone... Ali voleli su je svi.
U Sanjinoj porodici nije bilo nikoga ko se posebno isticao kada je muzika u pitanju, ali pevačicin drug kaže da su generalno svi bili za muziku.
- Ne znam da je kod nas neko javno bio, ali svi naši su bili sposobni za neke stvari, da kažemo, te seoske rituale, ili pesme, ili gusle, ili... Sanja se izdvojila, jeste. Ona je to volela, a volela je raja dole njena i komšiluk. Znala je da peva - kaže Sanjin drug Sreten.
U ovom gradu Sanja je išla u osnovnu školu, ali je nažalost, sa deset godina, morala da napusti svoje rodno mesto u kom je do tada živela lepo i bezbrižno.
- Ljudi, ono što kaže, koji su pogoreli, koji su morali da napuste tamo gde su živeli, da ostave sve. Otac joj je umro pre. Rano su oni izgubli oca i otišli su za Beograd sa majkom Danom - kaže Sanjin rođak.
Foto: TV Pink Printscreen
Sanja je sa sestrama i roditeljima sreću potražila prvo u Sarajevu i upravo zato Sanja često ističe da joj je srce podeljeno na dva dela, na grad u kom je rođena, Pljevlja, ali i na Sarajevo.
Smrt oca je bio jedan od najtežih gubitaka sa kojim se Sanja suočila kao mlada.
- Sanja je moja sestra. Njen otac Ratomir i moj otac Jovan oni su umrli, kao omladinci što bi rekli. Jovan u 41. godini, Ratomir je za njim - priča Sanjin drug Sreten, a na pitanje kako se Sanja nosila sa tim kaže:
- Pa otkud znam, možda je njoj lakše bilo, njih je bilo tu četiri, sestre zajedno i majka i baba je bila živa tada i morali su, izborili se i svaka je, ma svaka je vrhunski što bi rekli situirana i majku paze. Bio je taj rat, moralo se bežati, udale su se fino, sređeno, uvek se paze. Ma to kakvi, nema, stvarno ne možeš, ti rođendani, ja to ne prativim, ja ne znam kada sam ja rođen, ali to oni prate sve te rođena, čestitaju preko ovih fazona, tako da, drže se, to je vrhunski.
Autor: N.B.
