Smrt Halida Bešlića glavna je tema u regionu već danima, a vest o pevačevom odlasku najteže su podneli porodica, prijatelji, komšije i ljudi sa kojima je odrastao.
Bez obzira na veliku slavu i kultni status, Halid Bešlić nikada nije zaboravio svoj rodni kraj. On mu je, često, bio i izvor inspiracije. Ekipa Kurira koja ovih dana boravi u Sarajevu, posetila je Halidovo rodno mesto Knežine i zaseok Vrapce, kao i kuću u kojoj je rođen. Upravo je u jednoj od pesama opevao tu kuću stihovima: "... stara kuća, stari krov, ja ne znam na šta sada liči to. To je moje vazda bilo, ne dam ja nikome to…”"Žele da mu izgrade spomenik"
Od kad se saznalo da je Halid preminuo, tiho je na celoj Romaniji, a posebno u Knežini, gde su meštani pokrenuli inicijativu da mu se ovde izgradi spomenik. Knežak izvor, koji spominje i u "Romaniji" je mesto gde je Halid vrlo rado dolazio i gde su stvorene njegove prve uspomene.
Rodna kuća
- Ovo je velika tuga. O njemu nema ko ništa loše da kaže. Pomagao je kome je stigao. Nažalost, bolest je bila jača. Tamo na moru na Pelješcu mu se slošilo. Do prošle subote je bio dobro i pričao je, a onda su ga doktori sadirali i tako je i preminuo. Tu je rođen, tu su živeli njegovi roditelji. Ovde je završio osnovnu školu, a onda se upisao na tesarski zanat dole u Sarajevu. Voleo je pevao po kafanama. Kad sam mu rekao da idem u Vrapce, rekao mi je da mu donesem kruške koje je voleo. Eno je u dvorištu, stara je preko 100 godina. Moja majka mu je poslala i paradajz i krastavce. Kad sam otišao kod njega u posetu, odmah sam hteo da mu dam da jede. Rekao mi je da nije gladan, ali je tražio krušku. Sa suprugom Sejdom je šetao zajedno dok su oboje bili u bolnici, a on je imao kateter - rekao je Halidov bratanac.
Foto: Pink.rs, E-Stock/Ivan Dobričić
Vikendica
On nam je pokazao i Halidovu vikendicu, koja se nalazi na svega nekoliko metara od kuće gde je došao na svet.
- Ovu vikendicu je napravio pred sami rat. Nije zapaljena, ostala je čitava. Posle je zamenio krov i sredio gornji sprat. Uvek je dolazio tu kad je imao slobodnog vremena i kad je Bajram. Poslednji put je bio 20. juna, došao je na ručak. Posadio sam mu tu i neke voćke što je tražio - zaključio je Bešlić.
Tokom obilaska sela, imali smo prilike da sretnemo i Daliborku Ponjarac, prvu Halidovu komšinicu, koja je samo dva dana pre njegove smrti bila u poseti sa još nekoliko komšija iz sela, svom dugogodišnjem prijatelju. Prilikom tog emotivnog oproštaja, donela mu je nešto što je za Halida imalo neprocenjivu vrednost – krušku iz njegovog dvorišta, o kojoj je govorio celog života.
- Bili smo jako bliski, morali smo otići da ga posetimo u bolnicu. Nažalost, bilo je to poslednji put. On je bio toliko pozitivan i sa toliko volje za životom. Oduševio se kad smo došlo i kao da je ceo svet ugledao na jednom dlanu kad je uzeo tu krušku. Bio je pun života, pozitivan. Verovali smo da će se izvući. Uvek je pričao o svom selu, o belom luku iz Vrabaca, o jednostavnim stvarima koje su za njega bile najveće bogatstvo. To je jedna ljudska gromada koja se više neće roditi - rekla nam je ona grcajući u suzama, a onda je uputila i poziv svima da dođu i da se u nedelju tačno u podne kod Knežak izvora oproste od Halida - zaključila je Daliborka.
Sahrana
Halid Bešlić je preminuo na Klinici za onkologiju u Sarajevu, nakon borbe s teškom bolešću. Poslednji oproštaj biće u ponedeljak, 13. oktobra. U Narodnom pozorištu Sarajevo će s početkom u 11 sati biti održana komemoracija.Dženaza će biti klanjana u 13.30 u Gazi Husrev-begovoj džamiji, a u 15 sati će biti sahranjen na gradskom groblju Bare.
Autor: M.K.
