Mala Cana šokirala region! Zapretila Andrijinim ćerkama snimljenim pozivima, pa priznala: Bila sam u modricama, napale su me ispred njega u bolnici

Mala Cana je, naime, na samom početku razgovora progovorila o bakteriji koju je njen pokojni suprug dobio.

- Ja u sebi imam istinu, pravdu i snagu, veliku tugu koju ću nositi ceo život i to što ljudi kažu, dobrotu. Da ne kažem za sebe da sam dobra, ali to ljudi prepoznaju...Moj suprug Andrija Bajić je dobio bakteriju koja se leči, koju smo mi lečili uspešno. Bakteriju mokraće, koja se lečila venskim antibiotikom. On je ležao u Pančevu i tamo je stvarno bio pokriven maksimalno, ništa nije imao kada je pogoršalo njegovo stanje na VMA. Moj Andrija je trebao da dođe jednog petka, gde sam mu pripremila sve za dolazak kući, čak i kupila šetalicu tog dana, da bi mogao da hoda. Spustila sam posteljinu, krevet i sve sam namestila da mogu da ga gledam, da ga presvlačim - rekla je Mala Cana, te je otkrila kako su se upoznali:

- 41 godina je bila razlika između nas. Nas je spojila i povezala muzika i mi smo tako, kako da kažem, moj Andrija je smeo sve u životu. Mislim smeo, što znači da nije mogao da slobodno živi, ali nije smeo da se slobodno ženi. Nije smeo zbog kuće fizički u Beogradu. Ta kuća se nalazi u Devojačkom bunaru, kada se krene prema Vršcu, prođe se Vladimirovac, pa skretanje...Međutim, ta vikendica u tom momentu nije bila legalizovana i parcelizovana, ništa od svega toga, na ceni je bila jako smešna. Kada je on rekao da želi on meni da prepiše, pokloni ili već kako šta, mi smo otišli kod advokata, jednu reč mi je rekao koju nikada neću zaboraviti, imao je neki strah u sebi. Ja sam pitala: "Šta je sigurno da on bude obezbeđen dok je živ, bez obzira na mene", oni su rekli ugovor o izdržavanju. On je to mogao u svakom momentu da sruši, ja sam mogla da budem gubitnik, ali to meni nije bilo bitno - rekla je Cana s knedlom u grlu, te je otkrila da su ona i Andrija bili venčani:

Da, potpisala sam taj ugovor i ja sam njegova zvanična supruga. Ja sam htela da stvorim sigurnost dok je bio živ, da on bude vlasnik te kuće, da se ne boji da ću da ga prevarim. On je meni verovao, verujte mi, više nego bilo kome. Imao je i tromb, i upalu žuča, bilo je rizično, Koronu, da vam ne pričam...Ja sam nekog starog kova, ja sam tako vaspitavana, kada sa nekim živiš, deliš dom, ti si udat za njega. Ja ne mogu drugačije da gledam, da živim sa nekim tri, čeitiri ili pet godina, ti si mu žena...Ja jesam i bračna, ali je on imao taj strah i sve mogu da rade u životu, samo je bio uslovljen da ne sme da se ženi. Imao je on i pre mene žena. Sve je mogao da radi, ali nikako da se ženi...On nikada nije bio star, jeste imao godine, ali ja sam uživala u njemu, gde god smo išli on je bio doteran. Ako sam išta doprinela, to je da dočeka tolike godine

"Deca su mu zabranila da se ženi, hteli smo da imamo dete"

U daljem razgovoru sa Jovanom, Mala Cana je otkrila da su ona i Andrija razmišljali čak i potomstvu, ali da to, kako kaže, nije bilo moguće.

- Da, bio je u braku, žena mu je nažalost preminula. Deca su mu zabranila da se ženi, ima troje dece, tri ćerke, sve su starije od mene...Ne, nije tačno da sam bila trudna, nisam bila trudna. I ja sam i on je hteo, da me ne ostavi bez porodice, ali doktor sa kojim smo pričali...To je isto kao što bih ja tražila da rodim vantelesno dete, pa sama. Rekli su da zbog njegovih godina možemo da probamo, ali da zbog njegovih godina ne znaju kakvo dete će da se rodi. Pošto zna kako sam se mučila u detinjstvu, rekao je: "Ne želim da se dete muči". I onda sam ja rekla: "Imamo tri ćerke, unuke, praunuke, sve imamo" - rekla je ona.

Ona je, potom, progovorila o problemu i dramu sa njegovim ćerkama.

- Problematika sa ćerkama je nastala u bolnici u Pančevu, ne znam šta hoće od mene. Vređaju me, psuju, prete! Tada kada su me napale u Pančevu, ja želim sada da povratim sebe i imam prijatelje, sveštena lica i doktore, ja sam jako smršala, ja svakodnevno idem na groblje. Duhovno venčanje smo tražili, a vladika nam je rekao da je sređeno, ali se on razboleo. Ja jesam bila u njegovom životu kraljica, a on je bio moj kralj. Ja sam u životu klekla ispred Boga i ispred njega, i lažem, izvinjavam se, klekla sam ispred doktora na VMA. Ta situacija će se tek rešavati, ja sigurno neću ostati na tome, makar mi poslednje u životu bilo. Ta kuća je ostala ćerkama, a tačno me ne zanima šta misle o meni - govorila je Mala Cana, te je nastavila:

Fizički su me napale u Pančevu ispred njega, on je ležao u krevetu. Ja sam se samo držala za krevet njegov kod nogu, spustila sam glavu i vikala sam da hoću da budem pored svog muža, bila sam svesna da će doći sestre, to je bila katastrofa. On je njih imenom dozivao, da me puste, da me ne diraju. Mora neko nešto da shvati, mene to uopšte nije povredilo. Ja sam bila modra sva! Njega je povredilo, a mene boli to što je on gledao. Meni je on bio sve. Ja sam ujutru od sedam, uveče do devet sedela ispred bolnice, svaki dan! Nijedan dan nisam izostala.

A kada je reč o tome da li se sretala sa ćerkama dok je njen pokojni suprug bio živ, Mala Cana je otkrila da jesu, ali da je tu uvek, kako kaže, bilo haosa.

- Kako se nismo sretali?! Pa živeli smo zajedno. Ja sam živela u kući svog supruga. Tu su bile, jedna živi dole. Imali smo mi problema uvek, i napade smo imali, imali smo i fizičke obračune. Da, da, svega je tu bilo - istakla je ona, te je otkrila da li su istinita šuškanja da je bila u emotivnom odnosu sa Andrijinim kolegom, pokojnim Borom Drljačom:

- Nikada i svako ko to pomisli i kaže, neka mu je na dušu i na greh. Andrija je trebao da nam pravi turneju u Americi, Bora nam je rekao: "Sve što zaradimo pare, kupićemo Cani kuću", voleo me je kao dete svoje, njegova pokojna žena me je volela kao dete svoje. Nikakve veze Bora i ja nemamo. Bora je bio naš prijatelj. Ja sam mog Andriju upoznala, počela sam da radim kao pevačica, gradila bez ičije pomoći, niko dinara nije pustio u mene. Ja kada sam htela da odustanem od pevanja, smučilo mi se sve od ucena muzičara, da ako ne budem sa njima, da neću imati posla...

"Nastaviću da pevam, on je to želeo"

U daljem nastavku razgovora, Mala Cana je otkrila voditeljki da će nastaviti da se bavi pevanjem, svojim matičnim zanimanjem.

- Da, nastaviću da pevam, to mi je prvo profesija da ne kažu svi da se vadim na to, a drugo, on mi je lično rekao i čak što smo uradili pesmu "Oj orlovi", on je držao masku u bolnici i čuo je pesmu i rekao je da je super i da je ponosan na mene i tu pesmu smo posvetili našoj zemlji Srbiji...Ne dao im Bog da dožive, a dao im Bog brak i život kakav sam ja imala sa mojim Andrijom. To je bilo prelepo, mi smo bili kao deca, nismo se odvajali, stalno smo išli zajedno.

Mala Cana je, potom, pokazala mobilni telefon u kom, kako kaže, poseduje snimljene razgovore sa svojim pokojnim suprugom u kojima on priča o svojim ćerkama.

- Mene ne zanima šta će reći, ali mi nije jasno ponašanje njegove porodice koja je sve znala, kakva sam bila prema njemu, kakva sam bila prema njima. Kako mogu da žive s tim?! Meni iskreno nedostaju! Ne mogu da kažem da sam ih volela, pa sada ne. Volim ih, ali sam očekivala da će sve da se desi posle nejgove smrti. Klele su se kako su me prihvatile. Ovaj telefon koji je on tražio da mu kupim broj i da niko ne zna taj broj. Ovi svi razgovori su snimljeni. On je mislio da će izaći i da će biti drugačije, ja posedujem njegove reči koje je govorio o njegovoj deci - rekla je Mala Cana pokazavši telefon, a potom je progovorila o sahrani:

- U kapeli, kada je moj suprug preminuo, hvala ljudima koji su bili zbog njega, ne zbog mene, zbog njega. Ja sam bila preponosna što sam tu! Ja sam mog Andriju oblačila, meni nije bilo teško, meni je samo da sam tu pored njega. Jedino nisam mogla da ga obrijem, žao mi je što svoje stvari koje sam htela da mu obučem, nisam mogla uđem u kuću i da mu obučem. Preko kapije su mi, ovako, dali stvari njegove, ljudi iz njegove kuće! To je za mene strašno, za njega, ako vidi od gore, ne znam šta da kažem - rekla je ona i dodala:

Milan Kalinić, on recimo nije prišao meni, prijatelji njegovi nisu prišli meni, kod kojih smo bili kući. Koja je to bolest da se kaže: "Nemojte da izjavite saučešće". Moji prijatelji, kolege, majka i porodica su došli.

U video-prilogu pogledajte detaljnije.

Autor: Nikola Žugić