Brala sam šljive i pecala ribu: Naša poznata pevačica se nije libila nijednog posla: Odmalena znam za...

Iako je rođena i odrasla u Beogradu, tokom detinjstva boravila je i u drugim krajevima Srbije, gde se susretala sa poslovima koji su za nju, kako kaže, predstavljali svojevrsnu avanturu.

- Bilo je zanimljivih aktivnosti, od pecanja, kupanja u reci, do branja šljiva. Doduše, moja karijera branja šljiva je kratko trajala. Plašim se paukova jako, tako da sam zbog njih brzo i odustala od berbe šljiva - rekla je Maja Marijana za 24sedam I dodala:

Odmalena znam za rad, sezonski poslovi su za mene kao klinku predstavljali avanturu. Bilo da sam kod bake u Srbobranu ili na jugu, nikada nisam bežala od rada. U Toplici sam brala šljive i kupine, a u Srbobranu skidala metlice sa kukuruza.

Povreda joj promenila svakodnevicu

Maja se svojevremeno našla u situaciji kada je bila primorana da potpuno uspori. Zbog povrede skočnog zgloba gotovo šest meseci morala je da miruje, a period oporavka doneo joj je i brojne izazove na koje ranije nije ni pomišljala.

O svom iskustvu govorila je za „Blic“, ističući da joj je upravo taj period promenio pogled na neke stvari i pomogao da shvati šta je u životu zaista važno.

- Najvažnije je da možeš da hodaš na svojim nogama, da koristiš svoje ruke, da si zdrav, da te služi glava i zdrav razum. To je najvažnije. Sve ove gluposti, šta, ko, to je sve bezveze i nebitno. Tokom tih pet meseci ja sam imala vremena i za razmišljanje i sve, tako da sam shvatila šta je najvažnije. I zbog toga me ne dotiče uopšte ništa. Samo se setim toga i shvatim da je sve prašina neka. Nije mi nedostajala estrada, nedostajalo mi je da idem na Adu i šetam 8 kilometara, moj trening i da mogu izađem napolje. Ja živim na četvrtom spratu bez lifta i jako mi je bilo teško da silazim sa tim štakama dole-gore. Išla sam na te kontrole, pa sam bila u banji 2 i po meseca, i tamo sam mogla da šetam, pošto su dugački hodnici. Ali bio je taj period kada je padao sneg i led. Kad sam shvatila da treba da učim da hodam. I kao: “Šta ima da učim da hodam? Pa znam. “ Međutim, ne, bukvalno, učiš da hodaš, kao da nikad nisi hodao - rekla nam je Maja i dodala:

- Ćerke su bile non-stop pored mene i moje drugarice. Donosile su mi sve.

Dug period mirovanja i rehabilitacije tako joj je doneo iskustvo koje je, prema njenim rečima, promenilo prioritete. Umesto estrade i poslovnih obaveza, najviše su joj nedostajale sasvim obične stvari koje je ranije uzimala zdravo za gotovo — šetnja, trening i mogućnost da samostalno izađe iz kuće.

Autor: Nikola Žugić