- Njihova koncentracija je povećana za 40 odsto u odnosu na poslednjih milion godina. Kako čovek sve više spaljuje fosilna goriva, imamo više ugljen-dioksida u atmosferi koji sprečava 'lečenje' planete zemlje, a doprinosi porastu temeprature - objašnjava sagovornik Tanjuga.

Kako je rekao za Tanjug , 99 odsto svetskih naučnika proces porasta temperature pripisuje povećnju koncentracije gasova sa efektom staklene bašte kao što su ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid.

Ukazao je da su efekti globalnog zagrevanja i klimatskih promenamah registrovani u više od 180 zemalja na svetu.

- Svi šalju izveštaje o promeni klime i od Svetske meteorološke organizacije i agencija koje se bave promenom klime možemo da saznamo kakva je situacija u drugim zemljama - rekao je Pejanović.

Takve promene su, kaže, uočene i u Srbiji i za posledicu, između ostalog, imaju povećanje vodene pare koja utiče na pojavu kiše ili grada.

- Sve više vodene pare u atmosferi nam donosi velike nepogode praćene jakim vetrom i gradom - rekao je on i dodao je u našoj zemlji naveći problem suša jer se oko 20 odsto stanovništva bavi poljoprovredom.

U poslednje dve decenije Srbiju je zadesilo šest velikih suša, podseća Pejanović i dodaje da su one znatno smanjile poljoprivrednu proizvodnju.

Procenjuje se da je 2012. godine šteta od suše bila dve milijarde evra, a 2014. godine, kada su nas zadesile katastrofalne poplave, milijardu i po evra, dodao je Pejanović.

Kako bi se ublažile klimatske promene, poručio je da ljudi mogu da preduzmu dve stvari, a jedna od njih je da redukuju količinu ugljen-dioksida u vadžuhu tako što će preći na proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i time smanjiti potrošnju fosilnih goriva.

Drugi način je, dodao je, adaptacija na klimatske promene primenom drugačijih agroteničkih mere sa ciljem da poljoprivredna proizvodnja bude efikasnija.

- Smatram je da je najvažnije da dođe do poštovanja Pariskog sporazuma kojim se 195 zemalja obavezalo na ozbiljnu redukciju u povećanju ugljen-dioksida u atmosferi što znači veću upotrebu obnovljivih izvora energije u prozivodnji same energije - dodao je Pejanović.

Prošlog meseca Svetska meteorološka organizacija izvestila je da je jun ove godine bio najtopliji mesec u istoriji i da bi 2019. mogla postati jedna od najtoplijih godina dosad, odnosno od početka vođenja evidencije 1880. godine.

Podaci, koji se temelje na prvih 29 dana u mesecu, upućuju na to da će jul 2019. biti jednako ili možda i topliji od prethodnog najtoplijeg jula, zabeleženog 2016. godine, ujedno najtoplijeg meseca dosad.