Deset godina od uvođenja inkluzije u srpske škole, najveći napredak je postignut u obezbeđivanju besplatnih i prilagođenih udžbenika, navodi se u završnom nacrtu nacionalnog izvestaja o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji u čije delovesu beogradksi mediji imali uvid

- Značajan iskorak napravljen je u definisanju afirmativnih mera za upis u srednju školu. Na drugim nivoima obrazovanja mere podrške redovnom pohađanju ugalvnom su usmerene na učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i najčešće ne obuhvataju druge osetljive grupe - navode mediji.

Ovaj izveštaj je, kako se navodi, i oslonac za planiranje unapređenja kvaliteta obrazovanja i definisanja pojedinih strateških ciljeva do 2030. godine.

Tvorci izveštaja preporučuju da se obezbedi odgovarajući broj stručnih saradnika i pedagoških asistenata kako bi se osigurao održiv razvoj inkluzivnog obrazovanja.

Sugerišu i da se uvede obavezno i besplatno srednje obrazovanje i vaspitanje, jer bi to moglo da doprinese većem uključivanju dece iz osetljviih grupa u više nivoe od osnovnog obrazovanja.

Stručnjaci pozivaju da se pripremi dugoročna strategija transformacije škola za đake sa smetnjama u razvoju, kao i da se obezbedi veće učešće roditelja u razvoju i promovisanju inkluzivnog obrazovanja, navodi "Politika".

- U narednom periodu potrebno je nastaviti rad na transformaciji specijalnog obrazovanja u smislu njegove funkcije, efikasnosti, i pedagoškog rada. To će u praksi značiti da će defektolozi i drugi "specijalni" nastavnici, umesto da se zapošljavaju samo u specijalnim ustanovama, biti podrška redovnim vrtićima i školama, odnosno vaspitačima i nastavnicima koji će raditi sdecom s raznim smetnjama u razvoju i učenju. Za to je potrebna i promena inicijalnog obrazovanja vaspitačai anstavnika, ali i specijalnih pedagogai defektologa, koji bi od sada više trebalo da daju podršku inkluzivnom obrazovanju na raznim nivoima - objasnila je za "Politiku" Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete.