Hazir ima samo 15 godina i od 9. godine spava na ulici. Nekada je imao normalno detinjstvo, majku i školu kao jedinu brigu. Međutim, sudbina je za njega imala drugačiji plan.
-Imao sam stan, mama ga je plaćala. Ona je radila, ja sam se školovao ali od kada je ona otišla u bolnicu, meni je bilo sve teže i teže i od tada sam upoznao ulicu - rekao je Hazir za Nacionalni dnevnik TV PInk.
Kada mu je majka umrla, ostao je potpuno sam. Oca nikada nije upoznao, a drugu rodbinu nema.
-Imam tetku, ona je u Crnoj Gori, ali sa njom ni majka ni ja nismo bili u dobrim odnosima, zato što su imali neku zemlju i kada su to prodali oni su trebali da dele neke pare, ne znam... bila je neka svađa, tako mi je mama pričala - priča drhtavim glasom ovaj 15-godišnjak.
Foto: Printscreen
Kako kaže, ne želi da prosi, samo želi normalan život. Pokušao je na različite načine da pronađe posao, ali bez uspeha.
-Bio sam u Novom Pazaru da se zaposlim, tražili su mi ličnu kartu, ali nisam je imao i onda sam se vratio ovde - kaže dečak i dodaje da pita ljude da mu kupe hranu, spava gde stigne.
Završio je osnovnu školu, a najveća želja mu je da nastavi školovanje. Ukoliko mu se ta želja ne ispuni, kako kaže, radio bi bilo šta, samo da postane svoj čovek i da se skloni sa ulice.
S.B./Č.N.
