Godina za nama poremetila je mnoge planove i donela neizvesnost u svakom smislu - privatnom, poslovnom, finansijskom... Neka planirana putovanja se nisu dogodila, neke kupovine su odložene, a pojedinci su zabrinuti i za posao i prihode u narednom periodu.

Prioriteti su se promenili, ali zato postoje neke pametne finansijske odluke sa kojima biste mogli da krenete u 2021. godinu, koje ne koštaju mnogo, a mogle bi da vam donesu znatno više zauzvrat.

Privatna penzija - 2.000 dinara mesečno

Kada je reč o budućnosti i prihodima, sve više ljudi u Srbiji odlučuje se da uplaćuje privatnu penziju. Neko uplaćuje 1.000 dinara mesečno, neko 2.000, a suma je vaš izbor. Najnoviji podaci centralne banke pokazuju da je u penzijskim fondovima na kraju trećeg kvartala ove godine bilo nešto manje od 46 milijardi dinara. U odnosu na 2010. godinu to je četiri puta više, a u odnosu na 2016. godinu skoro dva i po puta više.

Privatnu penziju u Srbiji danas uplaćuje nešto više od 203.000 ljudi. Najviše je korisnika od 40 do 60 godina, a prosečna uplata je oko 4.000 dinara mesečno.

penzije zavisi od prinosa koji ostvaruju penzijski fondovi, a na primeru prinosa od pet odsto godišnje, za uplate od 2.000 dinara mesečno tokom 25 godina, isplata bi na mesečnom nivou tokom 20 godina iznosila oko 18.000 dinara.

Prinos fondova za treći kvartal ove godine je bio nešto manji, oko dva odsto, ali je važno reći da se ne gleda prinos za jednu godinu nego prosečni za ceo period uplate. Zato treba podsetiti da je prethodnih godina bilo fondova i sa prinosima većim od 9 odsto.

Male uplate u dugom vremenskom periodu mogu da obezbede pristojne prihode za penziju, a sa njima je potrebno početi što ranije. Zato u trenutnoj neizvesnoj situaciji treba voditi računa o budućnosti, a ovo je jedan od načina.

Inače, privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti i dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiraju. Donja starosna granica ne postoji i svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira da li je zaposlen ili ne, odnosno da li je domaći ili strani državljanin.

Životno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje - 2.000 dinara mesečno

Od početka ove godine interesovanje za polise životnog osiguranja je u porastu, a podaci pokazuju da su premije u prvih šest meseci 2020. godine porasle za tri odsto u odnosu na 2019. godinu. Stručnjaci ocenjuju da je povećano interesovanje delimično posledica pandemije korona virusa, ali savetuju svima da se na korišćenje životnog osiguranja opredele zbog planiranja porodičnih finansija, a ne samo zbog trenutne zdravstvene krize.

U polisu životnog osiguranja moguće je uključiti brojne druge rizike, pa i one od sve učestalijih bolesti i hirurških intervencija, a osiguravači se sve više bave preventivom, pa osiguranici imaju i godišnje sistematske preglede. Zato se i cena mesečne premije razlikuje, ali prosečna premija za neke osnovne rizike kreće se uglavnom oko 1.000 dinara ili 10 evra.

Kada je reč o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, ono vam omogućava da u slučaju zdravstvenih problema pomoć potražite u privatnim ustanovama sa kojima osiguravajuća kuća sarađuje. Cene osnovnih paketa kreću se od 10 do 30 evra.

U Srbiji je tokom 2019. godine životno osiguranje imalo 1,7 miliona ljudi, dok ih je dobrovoljno zdravstveno osiguranje koristile 2,7 miliona.

Iako u Srbiji posluje 20 osiguravajućih društava, sa velikom ponudom različitih tipova osiguranja, životno osiguranje i dalje nije previše interesantno većini građana Srbije, a veliki broj osiguranika odlučio se da osigura život samo zato što je to bio uslov, na primer, za dobijanje stambenog kredita.

Investicije, berza, bitkoin

Kada ste već osigurali svoje zdravlje i obezbedili (bar) dodatne prihode za starost, nije loše razmišljati ni o mogućnosti za dodatnu zaradu. Finansijski stručnjaci stalno ističu da je najlošija opcija kada novac stoji neiskorišćen, a s obzirom na to da su kamate na štednju u bankama trenutno izuzetno niske, ostaje vam da se oprobate sa nekom investicijom.

Privatne penzije i životno osiguranje su takođe dobro ulaganje, ali na duge staze, a ako želite nešto bržu zaradu ostaju vam kupovina akcija na berzi, za koju se odlučuje sve više građana Srbije, zatim učešće u grupnom investiranju, koje je od skoro moguće i u našoj zemlji i koje može da vam donese profit od oko 5 odsto nakon tri godine, ili kupovina kriptovaluta, čija vrednost doduše vrlo često varira i sa kojima treba biti oprezan.

U svakom slučaju, osnovni savet je da ne ulažete više nego što ste spremni da izgubite, pa ako niste profesionalni investitor 1.000 dinara mesečno ne bi trebalo previše da naškodi kućnom budžetu, a može vam potencijalno doneti dodatnu zaradu.