U samo jednom danu u Srbiji troje ljudi je pokušalo da si oduzme život. Nažalost juče je dvoje ljudi u tome uspelo, a jedan je čovek na sreću spašen.
Devojčica A.S. (15), u ponedeljak uveče obesila se u dvorištu porodične kuće u kragujevačkom naselju Višnjak, živela je sa bakom, majkom, starijim bratom i mlađom sestrom. Sugrađani kažu da je reč o divnoj porodici. Isti dan, muškarac S.M. pucao je sebi u glavu dok se nalazio u automobilu u Ulici Marije Bursać u Zemunu. Prevezen je u Urgentni centar živ, imobilisan, intubiran, međutim podlegao je povredama. "Crni ponedeljak" zaokružen je vešću kako je muškarac (39) pokušao je da se ubije u Studentskoj ulici na Novom Beogradu. Spasila ga je policijska akcija. Kada su službenici MUP-a upali u stan zatekli su muškarca sa prerezanim venama i u poslednjem trenutku ga sprečili da skoči sa terase. Svemu je izgleda kumovala svađa sa devojkom.
Stručnjaci kažu da „okidače“ možemo da tražimo na raznim stranama, ali i da je depresija, globalno, i pre pojave kovida bila u povećanju. Pojava pandemije, izgleda je tom problemu samo dala dodatno ubrzanje. Negde to potvrđuju i podaci sa terena. Iz Službe psihijatrije kruševačke Opšte bolnice kažu da je epidemija koronavirusa dovela do povećanja broja pacijenata koji se javljaju zbog anksioznih i depresivnih stanja, te da je ove godine povećan broj pokušaja samoubistava na području Rasinskog okruga. “Od početka godine imamo nedeljno tri do četiri pokušaja samoubistava, dok smo ranije to imali jednom ili dva puta nedeljno”, saopštili su iz ove bolnice.
- Mi imamo puno nevidljivih samoubistava, koja retko kada dođu do fokusa javnosti ako nisu drastični, kao slučaj sa pomenutom devojčicom. Veći je broj suicida na severu nego na jugu naše zemlje. Mediteranci si inače manje oduzimaju život od severnjaka. Tamo gde postoje topliji i prisniji odnosi manji je broj samoubistava. Gde je sredina podržavajuća i emotivno otvorena. Sredina u kojoj se emocije potiskuju, gde ljudi ostaju sami i ne mogu da ih podele sa drugima, podložnija je samoubistvima – rekao je Aleksandar Šibul psihoterapeut.
Mentalne posledice korona krize najsnažnije su osetili mladi ljudi do 30. godina. Jer nema izlazaka i nema škole. No živote si oduzimaju najčešće stariji sugrađani. U Srbiji u proseku godišnje 1.500 ljudi sebi oduzme život, što nas smešta na 13. mesto u Evropi po broju samoubistava. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da svake godine samoubistvo učini oko 800.000 ljudi.
- Kada imamo ličnu krizu i kriza u društvu svakako doprinosi našem konačnom koraku da izvršimo samoubistvo. Svima preporučujem da pročitaju knjigu “Pod staklenim zvonom”. Čovek što je razvijenijeg uma, više vidi, a ako nema zdrav način da “proradi” ono što mu smeta, njega taj bol istiskuje, život ga istiskuje. Drugi razlog za oduzimanje života je često pritisak, to se dobro vidi kod tinejdžera. Pritisak okoline, nedostatak pažnje, vršnjačko nasilje, velika očekivanja roditelja, a malo emocionalnog transfera, mogu dovesti do fatalnih posledica – nastavlja naš sagovornik.
Foto: Unsplash.com
Oko 60 odsto svih suicida se odnosi na depresiju, a 15 odsto svih depresivnih bolesnika izvrši suicid. Izuzetnom upornošću osoba sa “velikom depresijom” teži ka samoubistvu i sposobna je da izigra svaki nadzor. To naročito važi sa osobe sa bipolarnim poremećajem raspoloženja u depresivnoj fazi i osobe sa involutivnom melanholijom. Povećanja stope suicida, beleže i u regionu. Po podacima MUP-a Republike Srpske u toku prošle godine izvršeno je skoro 8 odsto više suicida nego godinu dana radnije. Život je sebi oduzelo 218 osoba, većinom starije životne dobi.
- Psihoterapeuti su se organizovali i postoje telefoni na koje svako može da se javi i zatraži pomoć. Iako opterećene pandemijom zdravstvene ustanove primaju pacijente koji imaju psihičke probleme, kada je to potrebno i kao hitne slučajeve. Faktor spoljašne krize, kao što je pandemija, može biti “jezičak“. Sada kada nemamo zadovoljstvo ni u spoljašnom svetu, kada su socijalni kontakti svedeni, veća je mogućnost da se izvrši samoubistvo nego ako imamo s kim da sednemo i izventiliramo – izjavio je Šibul.
Kako dodaje, na početku pandemije postojala je nada da će sve brzo da se završi, a sada deluje kao da ovo nema kraja, pa mnogi padaju u očaj. Savet u tom smislu je da nikada ne treba davati rokove, da se ne razočaramo.
Sa druge strane korona kriza je ljude na početku usmerila jedne na druge, smatra Šibul, više vremena smo provodili zajedno, pa je moguće da je u tom periodu stopa samoubistava bila smanjena, no videćemo kakav će biti krajnji rezultat.
U prilog tome govori i nova studija objavljena u časopisu The Lancet Psichiatry, koja istražuje samoubistva koja su se dogodila tokom rane faze pandemije u 21 zemlji i koja pokazuje da je njihov broj uglavnom ostao nepromenjen ili je opao u prvim mesecima. No autori napominju da – iako njihova studija pruža dosad dostupne dokaze o efektima pandemije na samoubistvo – ona daje uvid u prvih nekoliko meseci pandemije dok efekti na samoubistvo ne moraju nužno nastupiti odmah.
Džejn Pirkis, direktorka Centra za mentalno zdravlje na Univerzitetu u Melburnu i jedna od autorki studije kaže da “Moramo da nastavimo da nadgledamo podatke i budemo upozoreni na svaki porast samoubistava, posebno kada se pojave ekonomske posledice pandemije”.
- Znamo da je mnogim ljudima pandemija drastično promenila život, a nekima će tek promeniti. Moramo da prepoznamo da samoubistvo nije jedini pokazatelj negativnih efekata pandemije na mentalno zdravlje ljudi – nivo tuge u zajednici je visok i moramo ljudima da omogućimo podršku – dodala je Pirkis.
