Za starije od 16 godina i trudnice evropska i svetska regulatnorna tela do sada su odobrila Fajzerovu vakcinu. Međutim, postoje nagoveštaji da bi već krajem meseca ovo cepivo moglo da dobije evropsko odobrenje za upotrebu i kod dece od 12 godina. Takvu odluku već je donelo američko regulatorno telo.

- Ovo je važan dan jer je vakcina "Fajzer-Biontek" protiv kovida odobrena za korišćenje kod adolescenata već od 12. godine. To je veliki korak za našu državu. Vakcinisanje mlađe populacije vodi nas bliže ka povratku normalnosti i okončanju pandemije - naveo je dr Dženet Vudkok iz Federalne agencije za lekove.

O tome kakve su preporuke Svetske zdravstvene organizacije kada je reč o vakcinaciji dece, direktor SZO u Srbiji Marijan Ivanuša kaže:

- Stav SZO je nešto konzervativniji, ne u tome da se deca ne smeju vakcinisati, jer ako su kliničke slike pokazale bezbednost i efikasnost, onda mogu i treba da se vakcinišu i deca. Konzervativniji smo zbog stajališta da bi najpre trebalo vakcinisati one koji imaju veliki rizik od teške forme bolesti, od smrtnosti. To su stariji ljudi, osobe s pridruženim bolestima i, naravno, zdravstveni radnici - naveo je Ivanuša.

Preporuke naše struke
Nakon što je Stručni komitet za imunizaciju doneo 26. aprila preporuku, tinejdžeri od 16 i 17 godina mogu da se vakcinišu Fajzerovom vakcinom na svim punktovima u Srbiji uz prethodnu konsultaciju sa svojim pedijatrom.

- Poželjno je da imaju nalaz ili potvrdu pedijatra o zdravstvenom stanju, posebno zbog lekara koji rade na vakcinalnim punktovima. Imamo tinejdžere sa propratnim bolestima, kao što je tinejdžerski dijabetes, a nažalost ima i onkoloških pacijenata, dece s nasleđenim ili urođenim srčanim manama, i zbog toga moramo imati preporuku pedijatra - objasnio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek.

Poručio je da je cilj vakcinacije tinejdžera da se spreči zaražavanje u toj populaciji i podsetio da je bilo pacijenata sa 16 i 17 godina koji su imali teži oblik bolesti.

- Vremenom je došlo i do promena određenih stavova kada je u pitanju proširenje ciljnih grupa za vakcinaciju. Imamo zvaničnu preporuku da sve trudnice kada završe sa procesom organogeneze, u konsultaciji sa ginekologom mogu da se vakcinišu, naročito one koje su u rizičnim stanjima, kao što je dijabetes, koji može da ugrozi trudnoću - objasnila je direktorka Instituta "Batut" dr Verica Jovanović.

Načelnica Odeljenja dnevne bolnice u GAK "Narodni front" prof. dr Ana Mitrović Jovanović istakla je da su optimistični kada je reč o vakcinaciji trudnica, te da one ne treba da budu uskraćene za vakcinu u trudnoći.

- Preporuka je Fajzer ili Moderna, a u Srbiji imamo samo Fajzerovu vakcinu. Saglasni smo da svaka trudnica, nakon dobrog razgovora i svih informacija koje treba da zna vezano za vakcinu, naša saznanja i na ishod same trudnoće i novorođenče, treba da odluči da li želi ili ne - rekla je prof. dr Mitrović Jovanović.

Rizična grupa
Naglasila je da su trudnice, prema Centru za kontrolu bolesti u Americi, klasifikovane kao grupa sa većim rizikom, i dodala da se zbog nedostatka istraživanja ne može preporučiti masovna vakcinacija u trudnoći.

- Preporučuje se da su trudnice u rizičnim grupama, ukoliko se radi od trudnoćama koje su rizične, koje su već komplikovane, recimo hipertenzija u trudnoći, trudnički šećer, ukoliko su trudnice sa prekomernom telesnom težinom, ukoliko imaju bilo koje sistemsko oboljenje ili su imunokompromitovane, posebne kategorije kod kojih treba preporučiti vakcinaciju. Istraživanja na više od 90.000 trudnica koje su u Americi primile vakcinu su ohrabrujuća, ali su brojna istraživanja još u toku - objasnila je ona.

Ne treba da se odlaže
Profesorka Mitrović Jovanović je istakla da su trudnice u trećem trimestru najrizičnije da razviju tešku kliničku sliku i da se zato savetuje da se vakcinišu posle prvog trimestra.

- Čak su Amerikanci rekli da nema potrebe da se radi test pre vakcinacije. Ukoliko se vakcinišu Fajzerovom, a u pitanju je rana trudnoća, preporučuje se da uradite i revakcinaciju u predviđenom periodu, nema potrebe da odlažete, osim ukoliko nije u pitanju neko stanje koje zahteva odlaganje revakcine, kao što je u opštoj populaciji, a ne zato što je u prvom trimestru - kazala je ona.

Imali smo prilike da se suočimo sa teškim kliničkim slikama i lošim ishodima u Srbiji, podsetila je doktorka, i dodala da su trudnice bile uznemirene i počele da se informišu o primanju vakcine.

- One moraju da se čuvaju, čak i ako odluče da prime vakcinu. Maska je neophodna, distanca i sve mere, najvažnije je da se ne ide u masu i zatvorene prostore gde ne može da se drži distanca - poručila je prof. dr Mitrović Jovanović.

- Za mlađe od 12 godina moraju da se ispitaju i usklade doze. Ne očekuje se vakcinacija za mlađe od 12 godina pre 2022. godine. Što se tiče vakcine za bebe, deca razvijaju imunitet kao i odrasli, ali ta istraživanja su tek krenula, a o tome se još ništa ne zna - navela je dr Gnjatović.

- U 50 odsto slučajeva zahvaćeno je srce, na sreću bez nekih bitnih promena, izlečenje je bilo kompletno. Oštećenje jetre, bubrega je veoma važno. Nadam se da su ove posledice prolazne, a prema kratkoročnom i srednjoročnom praćenju, ova deca uglavnom potpuno ozdrave na kraju - rekao je dr Vukomanović.

Dodao je da je reč o deci starijoj od pet godina koja imaju genetsku predispoziciju da razviju ovakve simptome bolesti. Doktor Vukomanović je podsetio da uvek postoji bojazan da će se zaraza brže širiti nakon povratka dece u škole i naveo da bi trebalo podsticati vakcinaciju dece od 16 do 18 godina.