Svetski dan Roma obeležava od 1990. godine u znak sećanja na održavalje prvog Svetskog kongresa Roma održanog od 7. do 11. aprila 1971. godine u Česfildu kod Londona. Za romsku himnu je tada utvrđena pesma "Đelem, đelem", a dogovoren je i izgled zastave Roma sa točkom kao centralnim simbolom.

Na prvom kongresu je i utvrđen opšti naziv Romi, koji na romskom znači čovek. Siromaštvo, diskriminacija, predrasude i dalje su svakodnevnica Roma, ali to nije slučaj samo kod nas. Zbog loših uslova života, samo jedan od 100 Roma živi duže od 60 godina. Skoro 90 odsto njih je bez posla, a četvrtina Roma nema ni dana škole.Romkinje su u težoj poziciji od ostalih građana. Njihov prosečan životni vek je čak 25 godina manji od proseka u Srbiji. Ne zna se tačan broj Roma u svetu, ali se smatra da ih širom planete ima do 20 miliona, dok u Srbiji, prema poslednjem popisu, živi više od 147.000 Roma.

TEŠKA POZICIJA U DRUŠTVU

Kada se spomenu Romi, većina ljudi ima stav utemeljen na stereotipima i predrasudama koji su stvarani kroz stoleća. Istraživanja su pokazala da čak i običan, srednje obrazovan građanin ima relativno negativan stav prema Romima iako nikada nije imao ozbiljniji kontakt sa pripadnicima te manjine, a i ne poseduje dovoljno informacija da bi ga temeljio na činjenicama. Neprihvaćanje Roma je svetski sindrom. Može se reći, čak i najveći. ...

Ovaj narod je uvek bio u "sukobu" sa neromskim okruženjem, ili bolje rečeno, uvek su bili na meti napada i neprihvatanja. Da biste razumeli jedan narod, morate poznavati njegove korene... Pa da počnemo.

Istorija Roma oduzima dah

Romi su tradicionalno nomadski narod. Veruje se da su napustili Indiju oko 1000. i prošli kroz zemlje koje su danas pokrivene granicama Avganistana, Irana, Jemena i Turske. Deo Roma i danas živi na Istoku, čak i u Iranu, uključujući i one koji su migrirali u Evropu, a zatim se vratili. Početkom 14. veka Romi su došli na Balkan, a početkom 16. veka su se naselili sve do Škotske i Švedske. Neki Romi su migrirali na jug preko Sirije u severnu Afriku, a u Evropu su stigli preko Gibraltara.

Obe grane migracije sastale su se u današnjoj Francuskoj. Ljudi slični Romima i danas žive u Indiji, najverovatnije poreklom iz indijske pustinjske države Radžastan. Uzroci migracije Roma jedna su od najvećih zagonetki u istoriji. Postoji teorija da su Romi poreklom iz niske društvene rase Hindusa regrutovani i kao takvi poslati na Zapad da se suprotstave islamskoj vojnoj ekspanziji. Prema drugoj teoriji, Romi su potomci zarobljenika koje su muslimanski osvajači severne Indije odveli u ropstvo i vremenom su u zemlji svog zatočeništva razvili posebnu kulturu. Zabeleženo je da je Mahmud oteo pola miliona zarobljenika tokom tursko-perzijske invazije na Sind i Pendžab u Indiji. Zašto se Romi nisu vratili u Indiju, umesto da odaberu putovanje na zapad u evropske zemlje, to je enigma koja se može odnositi na vojnu službu kod muslimana.

Migracija Roma u Sjedinjene Države započela je u kolonijalno vreme malim grupama u Virdžiniji i francuskoj Luizijani. Veća imigracija započela je nakon 1860. godine, dolaskom romskih grupa iz Velike Britanije. Najveći broj romskih imigranata došao je početkom dvadesetog veka, uglavnom preko vlaških grupa i Кalderaša. Ove dve grupe se često ne povezuju jedna sa drugom. Veliki broj Roma se takođe naselio u Srednjoj Americi.

Jezik koji se razvijao vekovima

Većina Roma govori neku od varijanti romskog jezika. Analiza romskog jezika je pokazala da je on blisko povezan sa indo-evropskim jezicima koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu (Pendžab). Ova činjenica je važna za utvrđivanje geografskog porekla Roma, pogotovo zbog toga što pozajmljenice u romskom jeziku omogućavaju praćenje šeme njihovih seoba ka zapadu. Telesna fizionomija i ABO krvna grupa Roma su takođe karakteristične odlike severnoindijskih kasta ratnika.

Savremena lingvistika je utvrdila povezanost romskog jezika sa pendžapskim i potoharskim jezikom, koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu. Smatra se da romski jezik spada u grupu centralnoindijskih jezika, u koju između ostalih spadaju i jezici hindu, urdu, itd. Međutim, jedna studija nedavno objavljena u magazinu Priroda, ukazuje da je romski jezik povezan sa sinhalskim jezikom, koji se govori na Šri Lanki.

Njih su odbacivali, ali su oni u svoje redove uvek prihvatali one koje drugi nisu želeli

Zbog njihovog nomadskog načina života, oduvek je postojalo međusobno nepoverenje između Roma i njihovih sedelačkih komšija. Za njih se verovalo, i još uvek se veruje, da su prosjaci, lopovi, otmičari, neprilagodljivi za sedelački život i posao. Zbog svega toga bili su izlagani progonima. Romi su ponekad u svoje redove prihvatali i društvene otpadnike.

Tokom epohe prosvećenosti, Španija je pokušala da promeni otpadnički status Roma zabranom upotrebe reči hitano i asimilacijom Roma u društvo, primoravajući ih da se odreknu svog jezika i načina života. Taj pokušaj je bio neuspešan.

Nepoverenje prema Romima je dostiglo vrhunac za vreme Drugog svetskog rata. Кao i Jevrejima, a za razliku od ostalih kategorija proganjanih od strane nacista, Romima je automatski sledovao odlazak u koncentracione kampove, robovski rad i/ili smrt. Veruje se da je na taj način ubijeno preko 500.000 Roma.

Tamo gde je to bilo moguće Romi su nastavili sa svojim nomadskim životom, ali u mnogim slučajevima, pogotovo u istočnoj Evropi, oni žive sedelačkim životom u gotovo nepodnošljivim životnim uslovima. I dan danas postoje sukobi između Roma i sedelačkog stanovništva koje živi oko njih. Uobičajene žalbe su da Romi kradu i da žive od socijalne pomoći.

Niko ne zna da se veseli kao Romi

Uz njihovu muziku olačemo, smejemo se, lomimo čaše u kafani. Njihova muzika ima dušu, baš kao i oni. Ali da li ste znali da je romska muzika, bila temelj mnogih muzičkih pokreta širom sveta?

Romska muzika muzika je romskog naroda koji potiče sa prostora severne Indije, ali danas većinom živi na evropskom kontinentu. Zbog nomadskog načina života, Romi su u prošlosti često delovali kao lutajući zabavljači. Iz tog razloga je u gotovo svim područjima u kojima su živeli njihova muzika bila vrlo popularna

Zbog dugih putovanja, romska muzika je poprimila razne uticaje, počevši sa indijskim, grčkim, arapskim, iranskim, turskim, češkim, slovenskim, rumunskim, nemačkim, španskim elementima.

Instrumentalna pratnja varira od regije u kojoj dotična romska zajednica živi. Snažna je prisutnost romske muzike vidljiva u Istočnoj Evropi, posebno u Mađarskoj, Rumuniji i bivšoj Jugoslaviji, te u Španiji.

Autor: Z.L.