Amerikanka Kejsi Dugan, koja je u vezi na daljinu sa Aleksom iz Srbije i sa kojim planira i da se venča, više puta je bila u Srbiji. Svoje predznanje o ljudima sa ovih prostora, potražila je u knjizi Mome Kapora "Vodič kroz sprki mentalitet". Ipak, od tog dela prošlo je 30 godina, pa Amerikanka i ne deli Kaporovo viđenje Srba. Na blogu "That American Girl", pisala je svoje viđenje Srba i Srbije.

Kejsi je zapazila da Srpkinje baš vole da sede u kafićima po dva sata sa jednom kafom. Njoj je čudno kako nemamo naviku da naručimo kroasan, kolač ili sendvič uz piće.

- Ogovaraju. Pričaju o tome šta ko nosi, šta je ko rekao, zašto je to uradio i ko je izlazio sa tim tipom? Na neki način je slično kao u Njujorku. Svi površno znaju nekoga ko poznaje nekog drugog… skoro kao srednja škola - napisala je u jednom tekstu.

Amerikanka ističe da se ne seća kada su oni u Njujorku vodili takve razgovore i da je Njujork kul baš zato što su svi takvi kakvi jesu i ne trude se da budu kul.

Kako kaže, Srpkinjama fali i malo kontrole. Objašnjava da u Americi i kad sretneš bivšeg, ipak proćaskaš neobavezno, uprkos neugodnosti. Srpske devojke odmah pokazuju nezadovoljstvo i ne kriju svoje trenutno osećanje kada sretnu bivšeg.

- Ne sviđa mi se ta devojka, pa neću da sedim tamo; Ne sviđa mi se ova pesma, pa neću da igram; Ljut sam na svoju devojku, pa ću se mrštiti sa ovog stola - daje Amerikanka kao primer.

Njoj je neko rekao da je tako jer svi dugo živimo sa roditeljima. Ona i njeni prijatelji su navikli da žive sami već od 18. godine i čudno joj je što neko živi sa roditeljima u ranim tridesetim.

Još jedna razlika, koju je takođe primetila, je u prijateljstvima. Srbi imaju svoje prijatelje od detinjstva i sa njima se druže kroz ceo život, dok oni u Americi, putujući po državi zbog fakulteta, stalno upoznaju nove ljude.

- Nema ničeg lošeg u tome, samo kulturološka razlika - pojašnjava Kejsi.

"Dejting" je za nju jedan od najvećih šokova jer ga mi u Srbij nemamo u tom smislu na koji je ona navikla. Objašnjava kako u Americi možeš da ideš na više dejtova sa jednom osobom ili možeš na dejtove sa više osoba istovremeno, i da to ne znači apsolutno ništa.

Kaže da to što idete na dejtove, ne znači da ste u bilo kakvoj (oba)vezi. Prosto, dejting služi da se upoznate, da vidite kako vam je kad ste zajedno, pa se to u nekom trenutku, možda, ozvaniči i onda se u vezi. Ako ni jedna ni druga strana ne žele vezu, onda su opcije poput kombinacije, prijatelja sa povlasticama ili šeme za jedno veče, sasvim normalna stvar.

- Koliko sam shvatila, Srbi potpuno preskoče dejting. Ako se dvoje ljudi sviđa jedno drugom, oni odmah uđu u vezu - naglasila je ona.

"Srpska snajka", ističe da muškarci u Americi mnogo češće prilaze ženama i da neko može da ti zatraži broj telefona i u supermarketu. Sa svojim drugaricama je shvatila da će te momak u Srbiji gledati sve vreme, ali da će teško prići i pitati za broj telefona.

Osvrćući se na modu, Kejsi naglašava da se u Srbiji devojke oblače lepo, ali da je u glavnom u pitanju isti "ženskasti" stil. Bez osude, piše o tome kako Srpkinje imaju stila, ali ne eksperimentišu previše.

Ako vidite devojku sa roze kosom i velikim čizmama u Beogradu, 99 odsto šanse je da je turista.

Istakla je da je veliki broj Majkl Kors i Ges torbi i da što ste bliže centru, to više skupih komada i plastične hirurgije primećujete.

Međutim, Amerikanka piše i o pozitivnim stvarima, a to je da su Srbi najljubazniji i najgostoprimljiviji narod. Ushićena je zbog toga što se ljudi trude da ti pomognu da nađeš ulicu, da izabereš dobro jelo, da se osećaš prijatno u njihovoj zemlji.

Dopadaju joj se i porodični odnosi, odnosno prisnost koju Srbi gaje, a koja se prenosi i na prijateljstva. Oduševljana je činjenicom da će te srpska porodica ugostiti u svoj dom, iako te ne zna i da ćeš se osećati prijatno u tom društvu.