U Srbiji je tokom prošle godine zvanično identifikovano 59 žrtava trgovine ljudima, a od tog broja 24 žrtve su bila deca - 16 devojčica i osam dečaka. Među seksualno eksploatisanim osobama 50 odsto činile su devojčice, koje su u trenutku vrbovanja imale između 12 i 15 godina, a ove godine do kraja septembra zvanično su identifikovane 34 žrtve trgovine ljudima, a među njima je i 10 devojčica.
Stručnjaci koji se bave ovom temom upozoravaju da je broj žrtava daleko veći, jer su u statistici navedene samo one koje su otkrivene i identifikovane. Mitar Đurašković iz MUP Srbije, Kancelarija za borbu protiv trgovine ljudima, govorio je o ovim crnim brojkama.
- Ove brojke su zvanični podaci, juče su objavljeni. Mi iz MUP možemo da potvrimo da je nažalost najveći broj slučajeva trgovine ljudima vezan za seksualnu eksploataciju. Ove godine, od 16 krivičnih prijava 9 je bilo vezano za seksualnu eksploataciju. Nažalost, ovo što ste i vi rekli, najveće žrtve su osobe ženskog pola i to maloletne - rekao je Đurašković.
Podatak koji najviše zabrinjava jeste da među seksualno eksploatisanim osobama 50 odsto činile su devojčice.
- Godišnje centar prijavi oko 140-150 slučajeva sumnji, od toga mi dobijemo broj 59 koje su zapravo identifikovane. Koleginice iz Centra za zaštitu žrtava ne stignu formalno da identifikuju žrtve. Tako da možemo pričati o većim brojevima, ali držimo se forme. Najčešće je reč o seksualnoj eksploataciji, a najčešći način je vrbovanje putem interneta. Praktično, oni koji imaju zle namere, a generalno maloletne osobe ne umeju da prepoznaju takvo zlo, onda i ne znaju koga prihvataju za prijatelja na društvenim mrežama. Praktično, treba da imamo samo prijatelje na društvenim mrežama koje poznajemo - kaže Mitar Đurašković.
Trgovci dece najčešće prilaze žrtvi putem društvenih mreža, a komunikaciju započinju gradacijski.
- Počinje od bezazlenih, ne toliko prepoznatljivim oblicima manipulacije. Poput lajkova, komentara, i tako polako grade taj neki odnos gde osoba poveruje da iza tog profila se nalazi dobronamerna osoba. Nažalost, imali smo slučajeve gde je to bio samo element vrbovanja, i onda kreće razmena fotografija. Nikako se ne preporučuje da se razmenjuju fotografije maloletnica, jer posed tih fotografija je krivično delo. A i te fotografije mogu bili alat za ucenu. Četvrti i šesti razred, sa kojima smo radili na edukaciji reagovali su jako dobro i oni su vrlo zainteresovani za tu priču. Deca danas su vrlo sposobna i već u tim izrastima mogu da se prilagođavaju, to je značajna preventivna aktivnost - ispričao je Đurašković.
Autor:
