Za kršenje mera izriče se kazna u visini od 5.000 dinara, u slučaju da je „krivac” plati u roku od osam dana, iznos je upola manji.

– Devojče, šta ono beše staje na Slaviji? Daj mi pomozi! Žuri deda – raspitivao se vremešni sugrađanin na autobuskom stajalištu na Terazijama. Mlada žena uzdiše duboko i pokušava da pomogne zbunjenom čoveku, a ljudi koji su stajali na stanici odjednom su se uskomešali.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Pusti, čiča, sad to… Evo, dolaze ’komunalci’. Još samo i kontrola da naiđe i biću ’na konju’, pošto se švercujem… Gde mi je maska?”, nervozno mrmlja mladić i vadi iz džepa zgužvanu masku od platna sa amblemom poznatog sportskog kluba. Za tili čas svi putnici na stajalištu bili su propisno „maskirani” i spremni kao zapete puške da se ukrcaju u vozila javnog gradskog prevoza.

Ljubazni komunalni milicioneri, Milan Krndija i Milan Divović, poveli su reportere u kontrolu nošenja maski u javnom prevozu, a kako kažu, brza reakcija putnika na stajalištu nije ih iznenadila.

– Sugrađani prepoznaju naše uniforme. Čim nas vide, oni koji ne nose, odmah stave maske – objašnjavaju momci u plavom.

Svi putnici do jednog su nosili maske.

– Stariji i sredovečni putnici poštuju mere – kaže milicioner Krndija i dodaje da među mlađim putnicima ima onih koji ne nose maske u prevozu.

Za ovaj prekršaj, kako naglašavaju, izriče se kazna u visini od 5.000 dinara. U slučaju da je „krivac” plati u roku od osam dana, onda je iznos upola manji, odnosno 2.500 dinara. Ovo pravilo, međutim, ne važi u slučaju maloletnih putnika koji često „hvataju krivine”.

– Ako putuju bez roditelja ili staratelja, ne možemo da im pišemo kazne zato što ne nose maske – navode Krndija i Divović i dodaju da nije poenta u novčanoj kazni, koliko u tome da putnici shvate ozbiljnost epidemiološke situacije i da bi zbog toga trebalo da poštuju mere. U toku kontrole, kako se moglo uočiti, vozilo stoji, a pošto su komunalni milicioneri obavili svoj posao, oni su izašli a trolejbus je nastavio put. Sledeća „stanica” bio je autobus na liniji 31.

– Šta li se ovde desilo? A pa to su komunalci – kaže starija sugrađanka.

Putnici znatiželjno gledaju u momke u plavim uniformama, ali čini se da nisu bili iznenađeni, niti uplašeni. Svi su nosili zaštitu preko nosa i usta, a neki su blagim klimanjem glave pozdravili posetioce u plavim uniformama, koji su im uzvratili pozdrav.

– Pljušte izgovori i objašnjenja… Neki putnici tvrde da ne smeju da nose masku iz zdravstvenih razloga, neki da su preležali koronavirus, neki se pravdaju kompletnom vakcinacijom – priča Krndija i napominje da nije teško saslušati šta putnici imaju da kažu u svoju odbranu.

– Ako ne pokažu neki papir koji potvrđuje njihove reči, ne možemo da prihvatimo opravdanje – objašnjavaju Krndija i Divović, pozdravljaju nas i ulaze u službeni belo-crveni automobil na kome plavim slovima piše „komunalna milicija”.

Beograđani i Beograđanke koji su stajali na autobuskom stajalištu mrmljaju sebi u bradu da ovi komunalci izlaze niotkuda, da ih ima ko žutih mrava, da će uskoro početi da izlaze i iz frižidera… Maske, koje su neki stavili čim su ih ugledali, međutim, nisu skinuli ni onda kada se milicionersko vozilo izgubilo iz vidokruga.

Autor: