Kako je vreme novogodišnjih božićnih praznika, često se nameće tema o tzv ''prazničnoj depresiji''. O istoj se dosta dugo nije govorilo, međutim, u poslednjih nekoliko godina, ovo jeste jedna od važnijih tema kojima se stručnjaci širom sveta bave.
Užurban tempo života, sve manje vremena za najmilije, posao koji ne može da čeka, ali i pandemija koronavirusa koja je postala globalni problem, doprineli su da se sve više povlačimo u sebe i zapadamo u stanje depresije koje najčešće ne prepoznajemo u prvi mah.
Foto: Unsplash.com
ŠTA JE DEPRESIJA?
Depresija je ozbiljna bolest koja uzrokuje smetnje pamćenja i ostalh kognitivnih funkcija. Ova vrsta problema utiče na raspoloženje i promene ponašanja, na osećaje, seksualni život, ali pre svega na san. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2020. godine depresija će postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji. Oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe osobe koje se nalaze u teškoj depresiji. U Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah.
Simptomi se mogu razlokovati kod starijih i mladih. Tipični simptomi depresije su u nastavku:
MOTIVACIONI - U pitanju je gubitak interesa, tromost, sve je napor, odgađanje...
KOGNITIVNI - Kognitivni simptomi baziraju se na negativne misli i očekivanja, ponekad i suicidalne misli, pad koncentracije, neodlučnost, mozganje, samokritičnost, beznadežnost, bespomoćnost.
PONAŠAJNI - Ponašajni sindrom predstavlja manjak aktivnosti, povlačenje u sebe.
TELESNI - Teledni se svodi na gubitak apetita, ili preterani apetit, nesanicu...
AFEEKTIVNI - Baziraju se na osećajima, kao što su žalost, osećanje krivice, anksioznost...
Foto: Pexels
Govoreći o praznicima, kao i istraživanjima, osobe koje pate od praznične depresije, najčešće se žale na glavobolje, insomniju, sukobe, stres, usamljenost i beznadežnost.
Okidači praznične depresije su mnogobrojni, i kod svake osobe se manifestuju drugačije, međutim, ono što je zajedničko svima, jeste suočavanje sa godinom za nama, koja je, kod depresivnih osoba najčešće 'izgubljena'. Na Novu godinu koja dolazi se ne gleda sa ushićenjem, što je slučaj kod najmlađih, već se doživljava kao vrsta nekog novog tereta.
Ne postoji nužno pravilo šta može izazvati depresiju i potištenost. Kod nekih će se mrzovolja javiti jer nisu skinuli zacrtanih 10 kilograma, ili nerešen problem sa finansijama, neostvarene želje, planovi... Ljubavni problemi takođe mogu uticati na raspoloženje, jer sama pomisao da će pojedini Novu godinu dočakati bez partnera može da bude frustrirajuća za one koji su tokom pređašnje godine bili emotivno neispunjeni.
Kako istraživanja pokazuju, moguće je da dosta ljudi upravo u periodu praznika može imati suicidne ideje, gde pojedini odustanu, dok neki iz nemoći odluče da sebi oduzmu život.
KORONAVIRUS I DEPRESIJA
Foto: Unsplash.com
Kako je pandemija u svetu, ali i kod nas prisutna skoro dve godine, napisano je nebrojeno mnogo tekstova o problemima koji nastaju nakon preležanog kovida.
Jedan od najobuhvatnijih radova koji je objavljen u Lanset psihijatriji navodi da svaka treća osoba koja je preležala kovid 19 šest meseci nakon bolesti ima neurološke ili psihijatrijske probleme.
Ova studija objavljena je početkom aprila i obuhvatila je 236.379 bivših kovid pacijenata.
Među ispitanicima koji su praćeni pola godine nakon što su se izborili sa bolešću najviše njih – 17 odsto bilo je anksiozno, 6.5 odsto je zloupotrebljavalo neku supstancu, 5.4 odsto se borilo sa insomnijom dok je 1.4 odsto imalo psihotični poremećaj.
Takođe, pacijenti koji uopšte nisu preležali kovid, mogu da zapadnu u neku vrstu paranije jer se boje zaraze. Kako zbog sebe samih, tako i zbog porodice, koju eventualno mogu zaraziti, i pogoršati im zdravstveno stanje.
Iz istog razloga, mnogi odustaju od dočeka Nove godine, jer se boje kontakata sa ljudima.
MOŽEMO SE PRIPREMITI ZA DEPRESIJU
Neminovno je da svaka individua ima probleme sa usponima i padovima, a kako istraživanja pokazuju, najvažnije od svega je to, da umemo da prepoznamo i pripremimo sebe na ono što predstoji. Oni koji su već imali problema sa depresijom i krizom identiteta znaće kako da se izbore sa nezadovoljstvom, koje pak, može biti različitog intenziteta ali i vremenskog perioda, dok je savet, za sve one koji nisu imali dodira sa ovakvom vrstom problema - opuštanje.
Foto: Pixabay.com
Potrebno je da se posvetite sebi. Bilo da je u pitanju čitanje knjige, šetnja, šoping ili druženje sa najdražima. Lekari savetuju da sa problemima iz prošlosti treba da se pozdravimo i da gledamo unapred, jer budućnost tek dolazi.
LEČENJE DEPRESIJE
Nije moguće očekivati da će depresija sama proći kao i da je za to potrebno samo malo volje. To se događa retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemoćan da ih vrati natrag. Najvažnije je da se pacijent na vreme javi porodičnom lekaru, koji će proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti – da li antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa. Za lečenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije.
Autor:
