"Osnovni razlog demografskog sunovrata našeg naroda leži u činjenici da smo mi Srbi digli ruke od porodice. Nama porodica više skoro ništa ne znači: ne okupljamo se, ne družimo, ne razgovaramo. Između nas se ugnezdilo ćutanje", naveo je ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović u intervjuu za portal Pink.rs.
Kako biste, iz perspektive ministara, sumirali odlazeću godinu?
- Ništa novo, kad su Srbi u pitanju. Još jedna godina velikih izazova, latentnih pretnji, novih laži iz regiona i šire. Navikli smo. Što se mog posla tiče, predložili smo paket mera za demografski oporavak, iz kojeg su usvojene tri. Nastojaću do kraja mandata da dodamo još neku stimulaciju mladima da planiraju i dobiju što više dece.
Cela Srbija je pozdravila najnovije mere koje za cilj imaju unapređenje demografske situacije u zemlji. Očekujete li da odluke o stimulaciji i finansijskoj pomoći daju značajne rezultate, budući da je problem demografije kompleksniji i ne može se rešiti samo novcem?
- Dobro ste rekli, novac nije presudan u demografiji, mada jeste važan. Da se sve rešava novcem bogate zemlje EU imale bi stopu rodnosti preko četiri, pet, ali nemaju. Skoro da je ista kao u Srbiji, 1,5. Podsećam da je nulti nivo, prosta reprodukcija, na 2,1, odnosno dvoje dece po ženi u reproduktivnom periodu. U demografiji nema stalnih formula, dobitnih kombinacija, to je mozaik sa mnogo pločica. A savremena borba ove vrste dodatno je teška jer podrazumeva promenu svesti. Od tog posla težeg nema. Videćemo. Vreme uvek daje najtačnije ocene.
Zasad nisu poznati svi konktetni uslovi za dobijanje pomoći u vidu učešća države za stan mladim parovima. Kada ćemo imati dodatne informacije o ovoj meri?
- Poznato je kako će mladi bračni parovi moći da koriste ovu pogodnost, ali da sada ne idemo u detalje i ne uzimamo prostor. Sve informacije biće na raspolaganju u javnoj komunikaciji preko službenih portala, i nadležnih službi.
Foto: Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
Osim uvećanja finansijske pomoći za prvo dete od 300.000 dinara, najavili ste i da se razmatra mogućnost za dugoročnu budžetsku podršku za drugo, treće i četvrto dete. Od čega će zavisiti da li će se Vaša najava ostvariti i kada bi se o njoj moglo odlučivati?
- To je u vezi s budžetskim mogućnostima. Naravno, nismo odbacili tu ideju i sada smo u fazi sagledavanja realnih projekcija, ne samo za godinu u koju ulazimo, imajući stalno na umu da svaka mera koju ćemo doneti može da traje godinama i decenijama. Moramo da imamo realnu ekonomsku podlogu, snagu za njen život. Inače, u demografiji je poznato da se ogroman broj parova veoma teško odlučuje za drugo dete. I zato je ovo o čemu govorimo veoma važno.
Da li ste ponosni na činjenicu da ste na čelu resora koji je za godinu dana načinio konkretne korake ka rešavanju možda i najvećeg problema jedne zemlje - problema demografije. Koliko ste zadovoljni dosad učinjenim i smatrate li da je bilo prostora za još neke korake?
- Ja sam od one vrste ljudi koji misle da uvek može bolje. Zadovoljan svakako jesam, jer smo uradili veliku stvar, uz pomoć predsednika Vučića, koji je potpuno svestan šta nas kao narod čeka ukoliko ne zaustavimo sadašnje negativne trendove i krenemo u drugom, pozitivnom pravcu. Zadovoljstvo je tim veće što je moje ministarstvo novo, podizali smo ga od nule i što nam je rok trajanja tek godinu i po. U tako kratkom roku doneti ovakve mere i obići skoro sve opštine u Srbiji, gde smo razgovarali o lokalnim demografskim prilikama, nesumnjivo predstavlja uspeh. Ali, pustimo drugima da donose ocene. Ovde sam da nešto uradim.
Kakvi su demografski podaci naše zemlje u ovoj godini, koliko je epidemija koronavirusa uticala na njih?
- Rezultati su poražavajući, da ne kažem katastrofalni. Prošle godine smo u odnosu umrlih i rođenih bili u minusu 55.000 hiljada ljudi a plašim se da će ova godina okončati sa 65.000 minusa. Da, korona je uzela svoju cenu. Pa mi smo 2019. godine, pre pandemije, imali negativnu razliku 37.000 a samo 12 meseci kasnije, prošle godine to je, rekoh, otišlo na 55.000.
Šta smatrate najvećim ličnim uspehom u ovoj godini?
- Svakako to što sam uspeo da pobedim koronu, a ležao sam u bolnici 12 dana, s prilično teškom upalom pluća i drugim poremećajima. Zatim prikazivanje na RTS-u i Superstar TV, serije “Beležnica profesora Miškovića” snimljene po mom istoimenom romanu i svakako završetak knjige “Krst na križu 2”.
Uspevate li da, pored ministarakih obaveza, odvojite vremena za pisanje i čitanje? "Krst na križu" i "Beležica profesora Miškovića" su dela po kojima vas ljudi dodatno prepoznaju. Kada možemo da očekujemo novu knjigu?
- Drugi deo “Krsta na križu” treba da se pojavi ovih dana. Radim na drugoj sezoni tv-serije Beležnica profesora Miškovića. Priče su napisane, ima ih više nego u romanu i prvoj sezoni, a sada sledi scenarističko komponovanje, sklapanje epizoda i celog serijala.
Foto: Foto/Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
Kako stižete sve to?
- Nisam od onih koji gube vreme sedeći ispred malog ekrana ili po kafanama. Dođem s posla, odmorim i sedam da radim. Tako je i ujutro, pre posla. Moj kompjuter je stalno uključen. Da, vrlo je važno to što ja u svemu ovome uživam.
Lični planovi i želje za narednu godinu
- Želja koja je uvek iznad drugih, odnosi se na zdravlje moje dece, porodice i moje lično. Sve drugo je izvodivo, čak i lako, pod uslovom da verujete u ono što radite, da to volite i da ne odustajete. Imam još nekoliko ličnih planova, bliskih ovome što radim, ali da ne baksuziram.
Kako planirate da provedete predstojeće praznike i šta biste poručili čitaocima portala Pink.rs?
- Osnovni razlog demografskog sunovrata našeg naroda leži u činjenici da smo mi Srbi digli ruke od porodice. Nama porodica više skoro ništa ne znači; ne okupljamo se, ne družimo, ne razgovaramo. Između nas se ugnezdilo ćutanje. Ni deca nam odavno nisu najveća vrednost, bogatstvo, ljubav. Mnogima su kučići važniji od dece. Kako smo došli do toga, duga je priča. Biće, valjda, prilike da i o tome kažemo neku reč. Srećna i berićatna 2022. godina, vama i vašim porodicama.
Autor: I.P.
